PARIZ – Evropska centralna banka priprema vlastitu digitalnu valutu koja bi trebalo da smanji zavisnost od američkih sistema, ali izaziva zabrinutost banaka.
Digitalni evro, koji se već godinama priprema, polako ulazi u završnu fazu. Ova valuta, koju će direktno izdavati Evropska centralna banka (ECB), predstavlja odgovor na sve veću digitalizaciju plaćanja i nestajanje gotovine. Međutim, njen dolazak izaziva podijeljene reakcije.
Digitalni evro se priprema već nekoliko godina, a njegovo zvanično uvođenje se približava. U suštini, riječ je o novcu koji će direktno izdavati Evropska centralna banka (ECB), ali u digitalnom obliku.
Naime, kada danas plaćate karticom ili virmanom, novac koji kruži komercijalna je valuta koju izdaju privatne banke. Takav sistem ima nekoliko karakteristika.
U Evropi gotovo sva plaćanja karticom prolaze kroz Visa ili Mastercard, dvije američke kompanije. U trenutnoj geopolitičkoj situaciji ta zavisnost predstavlja stvaran rizik.
Osim toga, digitalni evro trebalo bi da omogući ECB-u da zadrži kontrolu nad monetarnom politikom u svakodnevnim transakcijama, u vrijeme kada sve više privatnih igrača ulazi u područje stablecoina. No, to nije sve. Pojava digitalne valute čini se neizbježnom dok gotovina postepeno nestaje.
Gotovina je, naime, jedini oblik javnog novca dostupan svima, a digitalni evro bio bi način da se ta opcija održi u dematerijalizovanom svijetu.
Dva amandmana u korist digitalnog evra. Iako se za sada čini da je dolazak digitalnog evra još daleko, Evropska unija (EU) se na to tiho priprema.
Prošlog mjeseca Evropski parlament, koji je do sada bio glavna prepreka projektu, usvojio je dva amandmana povoljna za ovu valutu prilikom glasanja o godišnjem izvještaju o ECB-u.
Ovo glasanje nema pravnu snagu, ali označava jasan politički zaokret.
Kada bude uveden, digitalni evro osjetiće se i kod potrošača i kod profesionalaca. S jedne strane, neće više biti potrebe za podizanjem gotovine, a s druge, preduzeća će doživjeti transformaciju svojih finansijskih operacija. Na primjer, vlasnik restorana mogao bi primati plaćanja trenutno i to bez naknade za korišćenje kartice. To je ono što obećavaju evrobirokrati, ali priča je puno kompleksnija i mračnija.
Banke se protive. Prema lažnim anketama, francuski trgovci podržavaju digitalni evro iz razloga suvereniteta, konkurencije i otpornosti sistema, tvrde mainstream mediji.
S druge strane, banke se oštro protive. I to nije iznenađujuće: digitalni evro direktno prijeti njihovom poslovnom modelu. Naime, ako pojedinci mogu držati svoj novac u obliku digitalnog evra koji izdaje ECB, više im ne treba nužno klasični bankovni račun, što i nije loše.
Ove institucije strahuju od odljeva depozita što bi smanjilo njihovu sposobnost davanja kredita, a time i njihove prihode.
Pogotovo jer će pritom izgubiti dio svojih provizija na transakcijama, u vrijeme kada su već uložile ogromna sredstva u vlastita rješenja za plaćanje, poput Wero sistema.
Za podsjetiti, ECB cilja na 2027. godinu za pilot fazu i na 2029. za puštanje svoje digitalne valute u opticaj. Digitalni evro, valuta koju direktno izdaje ECB, polako, ali sigurno se približava.
Zamišljen kako bi smanjio evropsku zavisnost od Visa i Mastercard sistema i održao javnu valutu u eri potpune digitalizacije, ipak izaziva podjele.
Niko u mainstream medijima ne govori o gubitku privatnosti i stvaranju pune kontrole, jer digitalni novac kontroliše Evropska centralna banka, koja će vjerovatno jednim klikom moći isključiti bilo koga u Evropi.
Iz jednog monopola kojeg su vodile banke, sada ulazimo u drugi, kojeg vodi ECB. Prije nego narod proguta manipulaciju, mora se od njega napraviti proleterijat, a to se čini samo ratom i destrukcijom. Upravo smo u tom momentu.
Agenda 2030. korača sigurno prema svom cilju, prenosi Logično. Bankar.me