BANJALUKA – Uvođenje evropske takse na emisije ugljenika kroz mehanizam naplate takse CBAM ozbiljno mijenja pravila igre kod izvoza električne energije iz BiH, jer taksa od oko 80 evra po megavat-satu u ovom trenutku gotovo briše zaradu proizvođača, upozorio je direktor “Elektrana Stanari“ Aleksandar Milić.
Govoreći u podcastu “Nikad u minusu” Milić je objasnio zašto i dalje nije moguće napustiti ugalj i preći na obnovljive izvore u zadatom tempu, te zašto je energija iz fosilnih i nuklearnih izvora i dalje presudna za stabilne sisteme.
Direktor “Elektrana Stanari” govorio je i o najisplativijim investicijama u energetiku, kao i o lošem stanju u domaćem sektoru energetike.
CAPITAL: Kako na vas utiče CBAM?
Milić: Od ove godine se sve mijenja zbog uvođenja novih pravila EU, odnosno CBAM takse koja se plaća na uvoz većine energetski intenzivne robe, a najviše na struju i iznosi 80 evra po megavat satu. Ova cijena je apsolutno neodrživa za bilo koga. Cijena megavata na evropskom berzama je trenutno stotinjak evra, a taksa je 80 evra. To znači da je zarada proizvođača 20 evra po megavat satu.
CAPITAL: Mislite li da energetski sektor u BiH može opstati bez energije dobijene iz uglja?
Milić: Mislim da ne može. Ne samo BiH, svugdje. Termoelektrane i nuklearne elektrane i neke gasne su bazni proizvođači energije. Oni su temelj da se sistem ne raspadne kako se dešavalo prošle godine u Španiji, pa u jednom trenutku i kod nas. Obnovljivi izvori su odlični, ali su i nepredvidljivi. Bez baterija i skladištenja ne vrijede puno. Pritisci da se napuste fosilna goriva dolaze iz politike više nego iz ekologije. Jasno je svima da će ugalj nestati jednog dana i da se treba i mora preći na nuklearne ili obnovljive izvore, ali tempo je preambiciozan.
CAPITAL: Isplati li se ulagati u baterije za solarne elektrane?
Milić: Situacija se ubrzano mijenja u posljednjih godinu i po dana. Baterije su pojeftinile i došle na nivo kada možemo reći da solarna elektrana bez njih više ne vrijedi puno. Kada je počeo “solarni bum”, mnoge države su davale subvencije za gradnju SE i vlasnici su tada imali zagarantovane prihode. Međutim, ako SE gradite danas, bez subvencija i baterija teško ćete zaraditi. Doći ćete u situaciju da kada imate struje, ona nikome ne treba. Najčešće ćete imati problem šta sa tom strujom.
CAPITAL: Da li su onda isplative ovolike SE koje se grade u BiH?
Milić: Ljudi su se možda malo i zaletjeli sa tim. Neko ko je uhvatio državne subvencije, možda je i otplatio elektranu. Ipak, sada mora da gleda kako će bez subvencija i šta će sa tom strujom. Najpametnije je danas investirati u baterije jer je njihova cijena takva da se to najviše isplati, čini proizvodnju solarne energije predvidljivom.
CAPITAL: Sa koliko rezervi uglja raspolaže TE u Stanarima i koliko može da radi?
Milić: Planovi su da TE radi do 2050. godine. To je u skladu sa rezervama od 55-60 miliona tona rezervi uglja. Kako će stvari izgledati u budućnosti, teško je predvidjeti. Pričamo o pritiscima koje trpe proizvođači struje iz fosilnih goriva. Pitanje je da li će se ona moći tako proizvoditi 2040. godine, na primjer.
CAPITAL: Koliki vam je prihod bio prošle godine?
Milić: Prošle godine smo imali profit od oko 40 miliona evra. Dio toga se investira u BiH, najveći dio. Otvaranje novog kopa Ostružnja je ogromna investicija. Uložili smo oko 50 miliona u posljednje dvije tri godine u novu opremu, bager i postrojenja. Godišnja proizvodnja u posljednjih deset godina je na nivou dva miliona megavat sati godišnje. Nemam podatke za Elektroprivredu Republike Srpske, ali sigurno je da je ta proizvodnja viša od svih, ne samo u BiH, nego i u regionu. Visoka je i za evropski nivo.
CAPITAL: Kada “iskoči” Ugljevik, da li vi tada povećavate proizvodnju u Stanarima?
Milić: Ne funkcionišu stvari tako. Mi planiramo proizvodnju unaprijed. Ako smo prodali 200-205 megavata, toliko moramo da isporučimo. Kada “Ugljevik” ispadne i mora da nadoknadi, mi tu ništa ne možemo jer smo struju već prodali.
CAPITAL: Kako se vama čini stanje u TE u BiH, Gacko, Ugljevik, Tuzla?
Milić: Ono što znam je uglavnom iz medija i ne djeluje mi kao sjajna situacija. Slično je u cijeloj Evropi. Iz raznih razloga i pod pritiskom zbog uglja, zatvaraju se zdrava preduzeća i nova postrojenja. Zbog politike prema uglju se ne ulaže dovoljno u postojeća postrojenja, a neka su i zaustavljena, poput Tuzle. Vjerujem da bi nam danas dobro došlo jedno takvo postrojenje.
CAPITAL: Da li biste kao menadžer preuzeli TE “Ugljevik”?
Milić: Vjerujem da i u Ugljeviku postoji dovoljno ljudi inženjera i majstora svih struka sposobnih da poprave stvari, da riješe probleme koji postoje. Tu je potrebna i podrška sistema, Elektroprivrede RS i tako dalje.
CAPITAL: Jeste li ikada bili u minusu?
Milić: Bilo je godina kada smo bili u minusu. Rudnik je veliki objekat i investicija. Elektrana je urađena na kredit od Kineske banke i tek prošle godine smo ga otplatili. Bilo je godina kada je bilo nategnuto i kada je trebalo isplatiti plate, kupiti zemlju. Taj protok novca je često bio “na nožu”. Godina iza nas je bila dobra, ali vidjećemo kakva će biti ova zbog ugljeničnih taksi pred nama.
Kompletan intervju pogledajte na našem Youtube kanalu:
https://www.youtube.com/watch?v=KAkdzrbpjU4