SARAJEVO, Ekonomski rast u narednoj godini mogao bi iznositi oko jedan odsto, a tek u 2014. mogao bi biti dinamičniji – spoljni dug će u narednoj godini iznositi 6,9 milijardi KM, pri čemu je za servisiranje predviđeno 788 miliona KM – ističe guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić.
“Sa stanovišta građana BiH, a pogotovo nezaposlenih, ni u 2013. godini neće se moći očekivati poboljšanje standarda niti prilika za zapošljavanje, ali bi na neki način trebalo da se promijeni `trajektorija ekonomskih kretanja` i dođe do `odljepljivanja” sa dna krize“, izjavio je Kozarić.
Očekuje se da će naredne godine u BiH biti povoljniji ambijent i za domaće i za strane investitore, dok će, s druge strane, inflacija biti mirna, devizne rezerve bi trebalo da budu stabilne i da iznose oko 6,4 milijarde KM, a monetarna politika, kao osnovni zadatak Banke, biće održana.
Guverner očekuje da će Centralna banka ove godine ostvariti profit od 35 miliona KM, od čega će u budžet zajedničkih institucija BiH otići oko 20 miliona KM, što je u ovako teškim uslovima – dobar rezultat.
Kozarić ističe da je investiciona aktivnost u cijelom svijetu u padu, jer je ekonomska kriza određene investitore navela da odgode neka ulaganja i da sačekaju neko bolje vrijeme, dok je za BiH otežavajuća okolnost u proteklom periodu bila – politička nestabilnost, što je dodatno odvraćala strane investitore.
“Ono što smo uradili sami sebi, odnosno neplaćanje spoljnih obaveza dodatno je smanjilo naš kreditni rejting, što je takođe jedan signal da se u BiH dešava nešto što nije dobro za strane investitore, a znamo da svaki kapital traži sigurnost“, naglasio je Kozarić.
Već mnogo puta je rečeno da BiH ima nepovoljan ambijent za investiranje /rangirana na 126. mjestu/ i tu poziciju ne mijenja već dugo, dok drugi u regionu ne samo da su bolje rangirani, već taj rang popravljaju iz godine u godinu.
“Mnoge zemlje u regionu najavile su novi talas privatizacije, koji treba da obezbijedi priliv kapitala, ali i efikasnije upravljanje državnim preduzećima. Ni BiH ne treba izbjegavati ovo pitanje, svejedno što je politički osjetljivo.
Promišljene i pouzdane privatizacije su neophodne da bi se sačuvala i unaprijedila ekonomska osnova BiH, jer bez toga naša preduzeća propadaju, tehnološki zaostaju i mi gubimo konkurentnost na inostranim tržištima“, objašnjava Kozarić.
On se nada da bi ono što nude Republika Srpska i Federacija BiH, kada je riječ o ulaganju u energetski sektor, turizam, te proizvodnju hrane, moglo da motiviše strane investitore da ulažu u BiH, te da bi to moglo da se desi i ulaskom Hrvatske u EU, odnosno moglo bi da dođe do prenošenja nekih kapaciteta u BiH zbog cijene rada i nekih drugih uslova.
Prema njegovim riječima, politička situacija bi trebalo da bude izvjesnija, usvojeni su budžeti na svim nivoima, formirana je parlamentarna većina, koja bi trebalo da da stabilnost javnom sektoru BiH koji će 2012. godinu završiti bez značajnijeg deficita od oko minus tri odsto.
“Kada je riječ o spoljnom dugu, on će u 2013. godini iznositi 6,9 milijardi KM, a za servisiranje je predviđeno 788 miliona KM. Dug je povećan za 340 miliona KM i to se odnosi na otplatu rata iz prvog stendbaj-aranžmana sa MMF-om.
Rate će biti pokrivene novim stendbaj-aranžmanom i mi očekujemo da će se novim pismom namjere obezbijediti automatizam i da ne bude zastoja u servisiranju spoljnih obaveza“, ističe Kozarić.
Kada je riječ o najavljenom rastu kamatnih stopa u narednom periodu u BiH, Kozarić smatra da on neće biti značajan, zbog konkurencije na domaćem tržištu i dodaje da su se komercijalne banke okrenule domaćim izvorima.
“Rekao bih da tu postoji mala nelojalna konkurencija između njih, da te atraktivne domaće klijente poput telekomunikacijskih kompanija, elektroprivrede i nekih drugih jačih firmi, nekim pasivnim kamatama banke pokušavaju da pridobiju za sebe, što nije dobro. Mislim da trebaju imati mjeru, jer to utiče na aktivne kamatne stope”, dodao je guverner.
Prema njegovim riječima, da bi banke ostvarile svoje profite, one moraju da imaju jače kreditiranje, jer to je ipak njihov osnovni zadatak, a odatle one ostvaruju najveći dio svojih prihoda – oko 60 odsto.
“Banke moraju naći načina da dođu do kvalitetnih klijenata i da podrže, naročito, realni sektor, koji ni država nije uspjela na neki način da stimuliše.
BiH bi trebalo da ukloni neke barijere, odnosno procedure, te davanja koja nisu potrebna i da podstakne realni sektor, koji je ključ izlazka BiH iz ove situacije i koji mora da se `relaksira` “, smatra Kozarić.
Guverner navodi da se to do sada nije desilo i nada se da će izvršna vlast na svim nivoima u BiH imati vremena, smisla i osjećaja za to, jer se samo tako i uz podršku domaćih i stranih investicija može smanjiti nezaposlenost od 28 odsto, koja je najveća u regionu.
Osvrćući se na ekonomske pokazatelje za godinu koja je na izmaku, Kozarić je rekao da će BiH završiti ovu godinu sa ekonomskim rastom od 0,6 odsto, industrijska proizvodnja je zabilježila pad od 5,6 odsto, dok je inflacija oko dva odsto.
“Nezaposlenost u 2012. godini je 28 odsto, prosječna plata 827 KM, a strani javni dug od oko 6,5 milijardi KM. Deficit tekućeg računa je 8,6 odsto od BDP, pokrivenost uvoza izvozom oko 51 odsto, a ranije je bilo 54 odsto, dok su strane investicije iznosile oko 573 miliona KM, a devizne rezerve oko 6,3 milijarde KM“, rekao je Kozarić.
Što se tiče bankarskog sektora, Kozarić je naveo da će on u 2012. godini ostvariti profit od oko 130 miliona KM, kreditna aktivnost je bila oko pet odsto, a nekvalitetni krediti su se zaustavili na 12,6 odsto.
Kozarić je naglasio da bi banke morale naći “instrumente i alate” da upravljaju tim nekvalitetnim kreditima, jer, kako je rekao, to nije izgubljen novac, samo treba upotrijebiti sve instrumente da se naplati. Srna