BEOGRAD, Nisu veća potrošnja i predizborna euforija izazvale rast „minusa“ državne kase.
Dosadašnja Vlada Srbije je, tvrdi premijer Mirko Cvetković, za pola godine potrošila tačno 49 odsto onoga što je i planirala.
Kriv je, kaže on, pad prihoda. Rebalans je, doduše, ostavljen u amanet budućem kabinetu, baš kao i zadatak da pokrije nešto veći manjak.
Da je prethodna vlada sa puno optimizma krojila ovogodišnji budžet, Fiskalni savjet je davno upozoravao. Umjesto u iščekivanom rastu od 1,5 odsto, srpskoj privredi 2012. godina prolazi u stagnaciji.
– Ministarstvo finansija procjenjuje da će deficit na kraju godine biti za 35 milijardi dinara veći od predviđenog, mada se čuju prognoze da bi jaz mogao da bude i 50 ili 60 milijardi dinara – kaže Cvetković. – Novoj vladi predlažem da usaglasi stavove sa Međunarodnim monetarnim fondom i odmah uđe u pregovore sa njim. Situacija nije tako loša kako se prikazuje. Ne očekujem nikako katastrofalan scenario. Potrebno je da vlada uz pomoć Svjetske banke uđe u reformu javnog sektora. Uvijek postoje otpori tome, ali ih je na početku mandata najlakše savladati.
A iz ugla Svjetske banke javna i državna preduzeća koštaju dosta srpski budžet. Kroz direktne i indirektne subvencije, povezivanje staža, otplatu nevraćenih kradita, u njih se godišnje prelije 700 miliona evra.
– To nije mala cifra za zemlju poput Srbije – upozorava Lu Brefor, šef kancelarije Svjetske banke u Beogradu. – Posebna oblast je upravljanje državnim preduzećima. Ima preduzeća koja su od sedam do 12 godina u restrukturiranju, nemaju nikakve aktivnosti. Socijalna politika se i dalje vodi preko javnih preduzeća. Niske cijene plaćaju i oni koji nisu siromašni. Nije pitanje da li će Srbija moći da otplaćuje javni dug, ali jeste po kojoj cijeni će plaćati.
A ako je suditi po stavu Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa“, država treba znatno više da interveniše u privredi. On nudi računicu koja izgleda ovako – Srbija trenutno ima domaći proizvod od 30 milijardi evra, a zadužena je 15 milijardi, a onda se zaduži još deset milijardi evra i uloži u 200 loše privatizovanih preduzeća koja imaju šansu. Za koju godinu, uvjeren je Bajatović, ima će BDP od 100 milijardi evra, pa je dug na novou od 25 odsto.
– Aranžamana sa MMF će vjerovatno biti – kaže Bajatović.
I štednja i trošenje
Na forumu o ekonomskim prioritetima nove vlade, koji su organizovali Privredna komora Srbije i nedjeljnik NIN, moglo se čuti i mišljenje Vlajka Senića iz Ujedinjenih regiona Srbije. – Smanjenje deficita treba da je prioritet nove vlade – smatra Senić. – Predlažemo reformu poreza na dodatu vrijednost, a aranžaman sa MMF nam je neophodan. Radićemo i dalje na fiskalnoj decentralizaciji. Predstavnik opozicije, Nenad Popović iz DSS, vjeruje da Srbiji treba štedljiva administracija i racionalna potrošnja. Ali i najmanje 10 milijardi evra kredita, zajedničkih ulaganja i investicija tokom naredne četiri godine. Novosti