BEOGRAD, Ekonomista Zoran Popov izjavio je danas da Srbija treba da nađe sopstveni razvojni model, umjesto nastavka saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali da zagovornici saradnje sa tom međunarodnom institucijom plaše da će, ukoliko Srbija prekine sa njima saradnju, građani ostati gladni.
“Zašto sam ja protiv? Iz prostog razloga zato što je iskustvo pokazalo da su zemlje koje nisu sarađivale s MMF ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, Češke i Slovačke, tako da je ekonomska situacija u tim zemljama neuporedivo bolja nego kod nas”, objasnio je Popov za Tanjug.
Popov tvrdi kako u novijoj istoriji ne postoji ni jedan primjer da je MMF doprinjeo brzom razvoju neke od zemalja u svijetu, već se to dešavalo upravo bez uplitanja Fondu razvojnu politiku jedne zemlje.
Popov je naveo da Fond preporučuje Srbiji da štedi, da otpušta višak radne snage, smanjuje zarade u javnom sektoru i penzije, a to će, po njemu, dovesti do pada agregatne tražnje u zemlji, poslodavci će smanjiti proizvodnju i početi da otpuštaju višak zaposlenih, tako da će ekonomska situacija biti još lošija.
Ukoliko bi Srbija uspjela da privuče 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan domaći proizvod (BDP) zemlje bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi tada pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, mišljenja je Popov.
Ovaj ekonomista smatra da je u Srbiji važno što prije da počne obnavljanje poljoprivrede, a potom i industrije.
“Zagovornici saradnje sa MMF nas plaše da, ukoliko Srbija prekine saradnju sa tom međunarodnom institucijom, prijeti nam ‘sudnji dan’, ostaćemo gladni…, a pri tome ni jedan od zagovornika te teze nije naveo primjer neke zemlje koja je sarađivala sa Fondom i zbog toga se brzo razvila i ostvarila spektakularne ekonomske rezultate u proteklih 20 do 30 godina, primjetio je Popov.
Popov smatra da politika MMF nije u funkciji razvoja zemalja sa kojima ima aranžman, već u funkciji globalnog kapitala.
Popov je ukazao i na primjere nekih evropskih zemalja koje su počele ubrzano da se razvijaju kada su prekinule saradnju s MMF, na primjer, Rusija krajem 1990-tih i Čile poslije svrgavanja diktatora Augusta Pinočea, pa tu državu sada zovu “Skandinavija Južne Amerike”.
Sličan je slučaj bio i sa Brazilom i sa Argentinom, dodao je sagovornik Tanjuga.
“Niko ne može da kaže da te zemlje nisu ostvarile izuzetne ekonomske rezultate kada su prekinule sa neoliberalnom ekonomskom politikom”, naglasio je Popov i dodao da u svijetu ima 13 do 14 zemalja, koje su se od 1950-tih ubrzano razvijale i imale godišnju stopu rasta GDP od sedam i više odsto.
“Nijedna od tih zemalja nije sarađivala s MMF”, predočio je Popov i naveo Japan, NR Kina, Indija, zemlje tzv. “azijske tigrove” kao što su Južnu Koreja, Tajvan, Hongkong…
Na pitanje kako finansirati rast u slučaju prekida saradnje s MMF, Popov je odgovorio da treba koristiti sve moguće načine, od privlačenja stranih investicija i zajmova, strateških partnera, pa čak i ulaganjem deviznih rezervi i stimulisanjem domaće štednje. Tanjug