BEOGRAD, Prošle godine u Srbiji je bila unosna samo trgovina akcijama NIS-a, poslovi sa zlatom i žitaricama. Građani su se najviše opredjeljivali za prihode na devizne štedne uloge, koji su im donjeli zaradu od pet do šest odsto godišnje.
Prije krize, trgovina i promet nekretnina i kupovina akcija na berzi bili su unosni poslovi, a sada gotovo da ne postoji atraktivna grana, interesantna malim ulagačima. Izuzetak su akcije NIS-a i poslovi sa zlatom i žitaricama.
Ukoliko se ne obrće, novac uglavnom gubi vrijednost, ali se postavlja pitanje u šta je, u postojećim okolnostima, pametno uložiti novac.
Građani su se, tokom protekle godine, najviše opredjeljivali za prihode na devizne štedne uloge, koji su im donjeli zaradu od pet do šest odsto godišnje.
Dinarska štednja je zbog stabilnog kursa bila isplativija. Ipak, šampioni prihoda mogli su da postanu kupci akcija NIS-a, zlata i žitarica, naravno, ukoliko su ulagali veće sume.
“Na rodu 2010. godine moglo je da se zaradi preko 30 odsto. Velika su očekivanja da se ostvari zarada i na ovogodišnjem rodu i sad je povoljan trenutak za kupovinu poljoprivrednih berzanskih proizvoda”, kaže berzanski ekspert Branislav Jorgić.
Drugi veliki ulagački hit ove godine bila je kupovina zlata preko berzanskih zapisa, ili čak u vidu nakita.
“Trenutna cijena zlata je 1670 dolara za uncu. Unca je 32 grama a cijena je išla i do 1.800 dolara. Dugoročni trend je rast cijene zlata i ja očekujem da će ona u jednom trenutku doći i preći 2000 dolara”, kaže Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.
Zbog nedostatka kvalitetnih projekta a, sa druge strane, viška para, i banke se opredeljuju za štednju, najradije kod Narodne banke.
Finansijski konsultant Nebojša Katić tvrdi da u Narodnoj banci danas ima imobilisanih milijardu i sto miliona evra koji ne služe ničemu.
Eksperti kažu da je kriza idealno vrijeme za investiranje, a stara izreka da je najbolje trećinu novca držati u zlatu, trećinu u novcu a trećinu u investicijama ili nekretninama. RTS