BEOGRAD, Oročeno smanjenje poreza i doprinosa za novozaposlene u Srbiji, uz uslov da se postojeći broj radnika ne smanjuje, nije dalo očekivane rezultate.
Iako je uz subvencije države primljeno nekoliko hiljada ljudi, ukupan broj zaposlenih ponovo je počeo lagano da se osipa. I privreda i ekonomisti vjeruje da je jedino rješenje trajno smanjenje opterećenja plata. Međutim, da bi budžet opstao teret bi ponijeli potrošači kroz veći porez na dodatu vrijednost.
U Srbiji trenutno na 100 dinara plate, poslodavac daje oko 65 dinara na ime poreza na zaradu, doprinose za penziono, zdravstveno i slučaj nezaposlenosti. I po tome smo lideri u okruženju. Stopa poreza na dodatu vrijednost od 18 odsto je, s druge strane, među najnižim u regionu.
– Moglo bi se zaključiti da struktura našeg poreskog sistema podstiče potrošnju a destimuliše rad i privređivanje – kaže Nikola Altiparmakov, ekonomski stručnjak i član Fiskalnog savjeta. – Ovakva poreska struktura dodatno podstiče neodrživ model privrednog rasta koji je bio aktuelan u Srbiji u prethodnoj deceniji – relativno visok nivo potrošnje finansiran kapitalnim prilivima iz inostranstva, visoka stopa nezaposlenosti i nekonkurentno privredno okruženje. Svakako ima smisla preispitati strukturu poreskog sistema. Prebacivanjem poreskog tereta sa zarada na potrošnju, odnosno povećanjem stope PDV-a za nekoliko procenata, omogućilo bi se značajno smanjenje poreza i doprinosa na zarade. To bi podstaklo zapošljavanje i proizvodnju.
Da bi smanjenje poreza i doprinosa imalo efekta i na konkurentnost proizvoda i na veću zaposlenost, ono mora da bude značajno. Država bi od plata morala da uzima najmanje za četvrtinu, a najbolje za trećinu manji dio.
– U dijelu šire javnosti postoji neopravdano očekivanje da bi se smanjenjem poreza i doprinosa na zarade mogli zapravo povećati ukupni budžetski prihodi, jer bi se povećao ukupni broj registrovanih radnika – kaže Altiparmakov. – Ova matematika, nažalost, nije tačna, i sve zemlje koje su se u proteklih 30 godina odlučile za ovakvo eksperimentisanje – nisu se proslavile. Otuda je značajno smanjenje poreza i doprinosa na zarade moguće jedino ukoliko se paraleno izvrši povećanje drugih poreskih stopa, prije svih PDV.
A za koliko bi se PDV povećao, zavisi, prije svega, od toga koliko bi se porezi i doprinosi na plate smanjili. U svakom slučaju, postoji nekoliko varijanti. Prva mogućnost je da se najveći dio robe, koja se trenutno oporezuje sa osam odsto, prebaci na stopu od 18 odsto. Druga verzija je da ostane dio robe sa porezom od osam odsto, ali da se veća stopa poveća za nekoliko procenata. Na kraju, moguće je povećati obje stope.
Računica
Studija o poreskoj politici u Srbiji, Fonda za razvoj ekonomske nauke, nudi računicu na primjeru kada bi se ukinuli doprinosi za zdravstvo i doprinosi za slučaj nezaposlenosti. To bi izazvalo gubitak javnih prihoda od 3,6 odsto BDP-a. Povećanjem stope PDV za četiri odsto ostvarili bi se dodatni godišnji prihodi od oko 2,5 odsto BDP-a. Nedostajući prihodi od 1,1 odsto BDP-a bi se ostvarili progresivnijim oporezivanjem zarada. Novosti
