BEOGRAD, Spoljni dug Srbije je u trećem tromjesečju ove godine smanjen za 385,9 miliona evra, i na kraju septembra je iznosio 25,7 milijardi evra, objavila je Narodna banka Srbije.
Smanjenje spoljnog duga zabilježeno je uprkos neto spoljnom zaduženju zemlje od 59,1 milion evra, prije svega zbog jačanja evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga. Pritom, neto spoljnom zaduženju zemlje u posmatranom periodu doprinijeli su javni sektor i preduzeća, dok se neto razduživanje banaka prema inostranstvu nastavilo.
Učešće spoljnog duga u procijenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) je smanjeno u odnosu na prethodno tromjesečje za 3,5 procentnih poena, na 80,3 odsto.
Učešće spoljnog duga u izvozu robe i usluga, uvećanog za doznake iz inostranstva, smanjeno je za 12,5 procentnih poena, na 152,3 odsto, što je u granicama održivosti prema kriterijumu Svjetske banke.
Valutna struktura ukupnog spoljnog duga nije značajno izmijenjena u odnosu na prethodno tromjesečje. Učešće evra u ukupnom spoljnom dugu iznosi 70,8 odsto, dolara 21,3 odsto, specijalnih prava vučenja 5,2 odsto, švajcarskog franka dva odsto i ostalih valuta 0,7 odsto.
Spoljni dug javnog sektora smanjen je tokom trećeg tromjesečja za 128,2 miliona evra, na 12,8 milijardi evra. Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu povećano je za 0,3 procentna poena, na 49,8 odsto, dok je učešće u procijenjenom BDP-u smanjeno za 1,5 procentni poen, na 39,9 odsto.
Iako je u posmatranom periodu neto zaduženje javnog sektora iznosilo 97,7 miliona evra, najvećim dijelom usljed korišćenja kredita Vlade Ruske Federacije za podršku budžetu, do smanjenja duga prije svega je došlo usljed negativne valutne promjene i redovne otplate duga NBS prema MMF-u.
Spoljni dug države, čije je učešće u javnom spoljnom dugu dominantno sa 80,2 odsto, povećan je tokom trećeg tromjesečja za 101,2 miliona evra, na 10,3 milijarde evra. Spoljni dug privatnog sektora smanjen je tokom trećeg tromjesečja za 257,7 miliona evra, na 12,9 milijardi evra.
Najveća neto zaduženja po osnovu dugoročnih kredita zabilježena su u prerađivačkoj industriji, rudarstvu i građevinarstvu, dok su najveća neto razduženja zabilježena u bankarskom sektoru, sektoru informisanja i komunikacija, saobraćaju i skladištenju i trgovini na veliko i malo. Tanjug