BRISEL, Ekonomski analitičari navode da dugovi najzaduženijih zemalja EU i dalje rastu, te da pad svakodnevne štednje stanovnika Unije najbolje pokazuje stalni ekonomski pad.
Mastrihtski kriterijumi funkcionisanja EU i zone evra predviđaju da državni dug članica ove organizacije ne treba da premašuje 60 odsto njenog unutrašnjeg bruto proizvoda. Ipak, problematične zemlje zone evra odavno su prevladale datu granicu.
Državni dug Grčke iznosi 169,1 odsto njenog unutrašnjeg bruto proizvoda. Na drugom mjestu je Italija sa 133,3 odsto, slijedi Portugal sa 131,3 odsto, pa Irska sa 125,7 odsto.
Pri tome, dugovi Grka, Italijana i Portugalaca i dalje rastu. U poređenju sa prvim kvartalom tekuće godine oni su “skočili” za 8,6 odsto u Grčkoj, za 3,8 odsto u Portugalu i za 3 odsto u Italiji.
Čak i u ekonomski daleko najjačoj zemlji EU – Njemačkoj stanovnici sve manje mogu da brinu za svoju budućnost. Situacija je još problematičnija u ostatku zone evra. Tamo cijele države žive “na dug”.
Po svemu sudeći, navode ekonomisti, Evropska centralna banka /ECB/ moraće da pokrene proces kupovine loših državnih obligacija problematičnih zemalja da bi prelomila situaciju u zoni evra.
Za realizaciju sličnog scenarija samoj ECB i njenom šefu Mariju Dragiju biće potrebna velika politička volja, jer to praktično znači da će dugovi Grka ili Portugalaca biti prebačeni na pleća svih članova EU – navode ekonomisti.
I nivo pojedinačne štednje pada iz godine u godinu. Tako je 2008. godine, uoči globalne finansijsko-ekonomske krize, od svakih sto dobijenih evra na ruke prosječni stanovnik ostavljao za crne dane 11,5 evra.
Već 2012. godine ovaj pokazatelj je iznosio 10,4 evra, a 2013. je pao do 10,3 evra.
Pri tome, norma štednje od deset odsto ne pokriva sve rizike koje krije svakodnevni život: nesrećni slučaj, bolest, promjene na poslu…
