BEOGRAD, Bobice već šaraju, prinos je vrlo solidan, očekujem da ćemo po hektaru, ako godina bude dobra, kao što je i do sada bila, dobiti prinos i do 10 tona – ovako, u najkraćim crtama, stanje u vinogradu ocijenjuje Milan Šijački, vinar i vinogradar iz Banoštora.
Šijački, koji ima oko 8,5 hektara vinograda u rodu, a ukupno 11 hektara pod lozom, kao i podrum kapaciteta 100.000 litara vina, objašnjava kako je, godina bila daleko bolja nego lani.
– Imali smo, baš kad treba, dosta kiše, a ima i dosta sunca – objašnjava Šijački. – Nije, čak, bilo ni mnogo potrebe za zaštitom, plamenjača i pepelnica, bar u našem ataru, nisu pravile mnogo problema. Sada, samo da sunce lijepo zagrije, i da krenemo da beremo…
Vremenskim uslovima, potvrđuje riječi Šijačkog i prof. dr Nada Korać, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, mogu da budu zadovoljni i ostali vinogradari, koji, u Srbiji, prema najnovijim procjenama, obrađuju oko 27.000 hektara vinograda.
– Vremenske prilike su bile jako dobre, imali smo kišu baš kad treba, na samom početku vegetacije, temperature nisu bile previsoke, tako da je sve ovo odgovaralo razvoju vinove loze – objašnjava Koraćeva. – Nismo, zasad, imali ni jako duge vruće periode, tako da ova temperatura, koja ne prelazi 35 stepeni, prija vinogradima.
Neki vinogradari, međutim, kako napominje Koraćeva, nisu bili tako srećni kao oni u Banoštoru, jer su morali često da štite svoje vinograde.
– Vlažno i toplo vrijeme pogodovalo je razvoju prije svega pepelnice i plamenjače – objašnjava Koraćeva. – Potrebno je da vinogradari obrate pažnju još neko vrijeme, i da ih još jednom, ili najviše dva puta, zaštite od plamenjače.
Rod u vinogradima, dodaje Koraćeva, trebalo bi da bude vrlo solidan, i Srbija bi trebalo da ima dosta i grožđa i vina.
Nekada 114.000 hektara
Vinogradi u Srbiji, kako objašnjava Koraćeva, sporo se obnavljaju, tako da će proći mnogo vremena, prije nego što dostignemo 114.000 hektara pod vinogradima, koliko smo imali osamdesetih godina, sada već prošlog vijeka. Novosti