BEOGRAD, Sa prvim danom ove godine poreznici u Srbiji više ne provjeravaju rad samo uredno prijavljenih firmi i radnji.
Od sada su nadležni i za njihovu nelojalnu konkurenciju. U tom “obračunu” pomoć očekuju i od građana i privrede. Poreska uprava objavila je poziv svima da prijave neregistrovane djelatnosti.
Prvi čovjek Poreske uprave, Ivan Simič, međutim, poručuje da je najvažnije da građani sami ne prihvataju robu ili uslugu bez izdatog računa.
– Radićemo na tome da suzbijemo “sivu” ekonomiju, a veliku ulogu imaju poreski obveznici i potrošači – kaže Ivan Simič. – Ako svako uzme račun, neće je biti. Ako pristaju na usluge i robu bez računa, onda pristaju na život u sivoj ekonomiji. Poreska uprava ionako već kontroliše neregistrovane djelatnosti. To nije uvijek lako, jer ih neki obavljaju u garažama i kućama, gdje ne možete da uđete. Ograničeni smo i brojem inspektora. Imamo ih samo 700 i trebalo bi nam još nekoliko stotina.
A koliko je “neprijatelj” zaista velik, to je teško reći. Procjene o učešću nelojalne privrede u ukupnom proizvodu kreću se od 15, pa do više od 40 odsto.
– Siva ekonomija vjerovatno ne čini više od 30 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda – smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
– Kada se gleda naplata javnih prihoda, procijenjuje se da je razlika između onoga što bi neko trebalo da plati i onoga šta se stvarno uplati oko 25 odsto. To je zato što ne posluju svi potpuno na crno.Neko isplaća minimalac, a radnicima mimo evidencije daje veću zaradu. Neko prodaje čokoladu na pijaci i na carini izmiri dažbine, ali ne izmiruje porez na dodatu vrijednost.
Znači da je siva ekonomija veća od poreskog jaza.
S druge strane, naplata poreza je manja i zbog onih koji ne mogu da plate. Velika preduzeća u restrukturiranju. Oni redovno prijavljuju svoje obaveze, ali ne mogu da ih ispune. Oni nisu siva ekonomija, ali ni od njih prihodi ne stižu.
Ceh za državnu kasu
Jedna od računica koliko Srbija gubi zbog neprijavljenih radnji, radnika i preduzeća dostiže oko 1,5 milijardi evra. Toliko nameta na potrošnju ne stiže do državne kase. Od toga na neplaćeni porez na dodatu vrijednost otpada oko milijarda evra. Po osnovu nameta na rad, gubitak budžeta se procijenjuje na oko 1,2 milijarde evra. Novosti
