– Javni dug RS na kraju septembra 2018. iznosio 4,06 milijardi KM
– Vlada planira da smanji udio finansiranja iz spoljnih izvora
– Pavlović: Presipanje iz šupljeg u prazno
BANJALUKA – Vlada Republike Srpske u iduće tri godine planira da se zaduži za 1,2 milijarde KM, a polovinu tog iznosa namjerava da povuče već u 2019. godini.
U Nacrtu Programa ekonomskih reformi RS od 2019. do 2021. godine navedeno je da je u ovom periodu planirano ukupno finansiranje, odnosno novo zaduženje u iznosu od 1,2 milijarde KM, od čega oko 600 miliona KM u 2019. godini, 300 miliona KM u 2020. godini, te 200 miliona u 2021. godini.
U Ministarstvu finansija RS su pojasnili da finansiranje za period 2019-2021. obuhvata plan povlačenja ino kreditnih sredstava po investicionim projektima u implementaciji koje je Narodna skupština RS odobrila, plan primitaka po osnovu novih kreditnih zaduženja i emisija hartija od vrijednosti u svrhu finansiranja budžetske potrošnje, o čemu će NSRS odlučivati u okviru godišnjih odluka o dugoročnom zaduženju.
U narednom trogodišnjem periodu Vlada planira da smanji udio finansiranja iz spoljnih izvora u korist finansiranja iz domaćih izvora, tako da bi u 2021. godini udio finansiranja iz spoljnih izvora trebalo da bude smanjen na svega sedam odsto, a iz domaćih izvora se povećava do nivoa od 93 odsto ukupnog planiranog finansiranja u toj godini.
„Spoljni izvori većim dijelom se koriste za finansiranje investicionih projekata, dok će domaći izvori finansiranja uglavnom biti iskorišćeni za finansiranje budžetske podrške, što je posljedica kreditnog rejtinga zemlje i ograničenog pristupa međunarodnom tržištu kapitala, kao i uslovljenosti dobijanja koncesionih sredstava ispunjavanjem ciljeva postavljenih na nivou zemlje“, navedeno je u dokumentu.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija RS javni dug RS na kraju septembra 2018. iznosio je 4,06 milijardi KM, odnosno 38,5 odsto BDP-a, dok je ukupan dug RS iznosio 5,19 milijardi, odnosno 49,2 odsto BDP-a.
Ukupan dug RS čini: dug budžeta Republike Srpske i to 3,47 milijardi KM, dug jedinica lokalne samouprave i to 397,4 miliona KM, dug fondova socijalne sigurnosti u iznosu od 193,8 miliona KM, te dug javnih preduzeća i Investiciono-razvojne banke Republike Srpske (IRB) u iznosu od 1,12 milijardi KM.
Istovremeno, u ovom periodu Vlada RS planira da vrati više od 1,6 milijardi KM duga budžeta RS.
Tako je u idućoj godini za servisiranje duga budžeta RS predviđen 601 milion KM, u 2020. je planirano 486,6 miliona KM, a u 2021. godini 571,8 miliona KM.
Ukupna izloženost Republike Srpske po izdatim garancijama na kraju septembra ove godine iznosila je 537,4 miliona KM (5,1 odsto BDP-a), dok dug po osnovu kreditnih zaduženja za koje je Vlada Republike Srpske izdala garancije iznosi 522,4 miliona KM.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je finansiranje iz inostranih izvora, poput onog preko Bečke berze, skupa operacija, a da pored toga kreditori traže stroge uslove.
„Vlada očigledno koristi vanjske izvore finansiranja da, na neki način, sanira nivo unutrašnjih zaduženja, a kada to uspije onda se ponovo otvori prostor za zaduživanje na domaćem tržištu na kojem se jednostavnije i jeftinije može zadužiti. Umjesto da se bavi razvojim projektima i novim zapošljavanjem, Vlada RS se jednio bavi krpljenjem budžeta i dodatnim opterećenjem građana. Ekonomska politika Vlade RS svodi se na presipanje iz šupljeg u prazno, kazao je Pavlović.
CAPITAL: M. Čigoja
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Uvijek su projekcije prebogate optimizmom. Predlažem da nađete prethodni trogodišnji okvir, pa ga uporedite sa sadašnjim stanjem.