BANJALUKA – Vlada Republike Srpske nedavno je podržala projekat elektronske registracije privrednih subjekata, međutim ispostavilo se da je preduslov za to, između ostalog, i digitalizacija 13 miliona stranica sudske arhive, tako da ćemo, po svemu sudeći, na online registraciju preduzeća čekati dugo, a kako kažu stručnjaci, na digitalnu ekonomiju i digitalizovanu javnu upravu možda i decenijama.
Stručnjaci su složni u jednom, a to je da digitalizacija javne uprave i digitalna ekonomija treba da budu imperativ, istovremeno naglašavajući da Republika Srpska nema zasad osnovne pretpostavke da krene u tom pravcu, od nedostatka kadrova pa do neadekvatne infrastrukture koja se ogleda u tome da još imamo 3G mobilnu mrežu, iako polako u razvijenim zemljama svijeta 5G već postaje standard.
Pored digitalizacije sudske arhive, u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, odgovarajući na jedno od postavljenih poslaničkih pitanja kažu da je potrebna i izmjena zakona, nabavka opreme, ali i uspostavljanje sertifikacionog tijela za elektronske potpise. O sertifikaciji elektronskih potpisa u BiH priča se već godinama, ali do danas to pitanje još nije riješeno.
“Jedini razlog zbog kojeg vlasti trenutno spominju digitalizaciju je što se ta tema nameće od strane javnosti i međunarodnih partnera pa žele da stvore dojam da nešto rade po tom pitanju. Da im je iskreno stalo počeli bi od ukidanja štambilja i zakonskog uvođenja digitalnog pečata i potpisa, što su mnoge države uradile još prije desetak godina. Okružili bi se ekspertima iz ovih područja, imali bi ministre koji razumiju vrijeme u kojem žive, koji i sami koriste digitalne tehnologije”, rekao je Nikola Kužet, ekonomista i jedan od najboljih poznavalaca digitalnih trendova u ekonomiji.
On naglašava da je neophodno da idemo u proces digitalizacije te da je nivo digitalne kulture u BiH sasvim dovoljan jer imamo oko dva miliona korisničkih naloga na Facebook-u u BiH, što znači da smo više nego dovoljno pismeni.
“Digitalizacija se ne dešava preko noći. To je proces koji traje godinama i nikada ne staje. Biće sasvim dovoljno vremena da se svi prilagode i nauče koristiti softvere. Estonija je započela digitalizaciju još prije 15 godina, a tada su imali značajno manji nivo digitalne pismenosti nego mi danas. Danas je Estonija vodeća zemlja u svijetu po upotrebi digitalnih tehnologija u javnoj upravi”, ističe Kužet.
O prednostima digitalizacije javne uprave i ekonomije dovoljno govore iskustva iz Evrope, ali i regiona. Procedure za registraciju, dobijanje dozvola značajno su skraćene i pojednostavljene, a korupcija višestruko smanjena, itd. Ubrzani procesi doveli su do bolje produktivnosti, efikasnosti i ubrzanja ekonomskog rasta i razvoja, a odnosi između privrede i javne administracije su pošteniji i u značajnoj mjeri lišeni mita, ucjene, privatne, rodbinske i političke veze.
“Oni koji misle da je digitalizacija budućnost žive u prošlom vremenu”, zaključuje Kužet, dodajući da najviše koristi od digitalizacije imaju zemlje u srednjem stepenu ekonomskog razvoja te da postoje zemlje koje su već sprovele taj proces i žele da nam pomognu, ali je pitanje želimo li sami sebi pomoći.
Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, kaže da je digitalizacija neophodna, ali da Republika Srpska još nema osnovne pretpostavke za razvoj digitalne ekonomije.
“Digitalna ekonomija podrazumijeva 5G mrežu, a mi smo još na nivou 3G mreže. Resursi kojima mi raspolažemo su apsolutno neadekvatni za ulazak u proces digitalne ekonomije”, kaže Radivojac, dodajući da ne može reći da vlasti nemaju volju da idu u tom pravcu, ali da se plaši da ne razumiju najbolje o čemu se tu radi.