BEOGRAD – Banke su sve kreativnije u smišljanju načina na koji od građana zarađuju novac i praktično ne naplaćuju samo ono što im je zakonom zabranjeno.
Na sve drugo zaračunavaju procenat – od uobičajenih naknada za obradu kreditnih zahtjeva, pa do “ugrađivanja” i u čekove kojima građani kupuju na odloženo.
Pojedine bakne naplaćuju i cijelih 10 odsto naknade – to bi značilo da na pozajmljenih 1.000 evra klijent banci u startu ostavi cijelih sto evra.
Ovoliki procenat je, kako se navodi u tekstu, trenutno ekstreman primjer, jer se u tarifama srpskih banaka “trošak obrade kredita” uglavnom naplaćuje po dva, tri, maksimum pet odsto.
“I to je protivzakonito, jer Zakon o obligacionim odnosima navodi da isključivo kamata može da bude naplaćena kao trošak kredita”, ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva”.
Takođe, svega nekoliko banaka ne naplaćuje “upit stanja” na sopstvenom bankomatu.
Ali, preovladavaju one koje traže da im platite da bi vam “preko” bankomata rekle koliko novca imate na računu. Ove tarife idu od 15, 20 dinara na “sopstvenom” bankomatu pa do 35 ako “tuđi” bankomat pitate koliko novca još imate.
Na šalteru je, za sada, upit stanja besplatan, ali ako želite da promet po računu dobijete napismeno ovo parče papira će vas koštati i do 350 dinara. Čekovi su posebna priča. Sve banke naplaćuju “izdavanje čekovnih blanketa” uglavnom od 10 do 30 dinara.
Ali, ima i jedna koja je samo da zaračunava “ležarinu” na čekove – po 30 dinara za svaki mjesec koliko ček stoji nenaplaćen – nego kad ček konačno stigne na naplatu sa računa klijenta u to ime “skine” još 100 dinara.
Ako se kasni sa ratom ili uleti u nedozvoljeni minus za to se neće naplatiti samo zatezna kamata već i troškovi opomene – od 200 do 400 dinara. Pojedine banke se se dosetile i da uvedu proviziju i na ukrupnjavanje sitnog novca u visini od pet odsto od iznosa.
Nova ekonomija