BiH zbog sive ekonomije godišnje izgubi 1,1 milijardu KM

– U intervjuu za CAPITAL.ba ba Jelena Ristić, direktor MasterCarda za tržište Srbije, BiH i Crne Gore ističe da 21 odsto sive ekonomije u BiH čini pasivna siva ekonomija

– Kartično plaćanje u budžet bi ulilo 6,67 milijardi KM, a BDP bi „skočio“ za 0,82 odsto

– U BiH 7,8 terminala na 1.000 stanvnika, što je daleko ispod evropskog prosjeka od 30 terminala

SARAJEVO – Čak 21 odsto sive ekonomije čini pasivna siva ekonomija. To je za budžet Bosne i Hercegovine gubitak od oko 1,1 milijardu KM godišnje. Gotovina je, dakle, ogroman prostor za razvoj korupcije. U BiH, na primjer, imamo 7,8 terminala na 1.000 stanovnika u BiH, što je daleko ispod evropskog prosjeka koji je oko 30 terminala. Ako bi se taj broj povećao na 37, što je prosjek Finske, bruto društveni proizvod „skočio“ bi za 0,82 odsto i u budžet BiH bismo ulili 6,67 milijardi KM, kazala je u intervjuu za poslovni portal CAPITAL.ba Jelena Ristić, direktor MasterCarda za tržište Srbije, BiH i Crne Gore.

Kako je istakla, nedavno je sprovedeno istraživanje na temu sive ekonomije – uzroci i potencijalne mjere u osam zemalja centralne i istočne Evrope, a utvrđeno je da je nivo sive ekonomije u BiH najviši te da je udio pasivne sive ekonomije najdominantniji.

„Gotovina je uzrok te sive ekonomije i protiv nje se možemo boriti kartičnim plaćanjem ili prenosom sa računa na račin. Uglavnom, mora postojati pisani trag. Keš je i naša najveća konkurencija“, navela je Ristić.

CAPITAL: Koje mjere mogu da spriječe razvoj sive ekonomije?

RISTIĆ: Keš je ogroman prostor za razvoj sive ekonomije, od neprijavljivanja radnika, neregistrovanja transakcija, izbegavanja plaćanja poreza… Mi se bavimo neregistrovanjem transakcija i za to imamo lek. Ukoliko platite platnom karticom, ta transakcija mora da bude zabeležena čak i ako ne izdate fiskalni račun. Time podižemo transparentnost plaćanja i direktno se borimo protiv sive ekonomije. Konkretno, 21 odsto sive ekonomije u BiH čini pasivna siva ekonomija. To je za budžet BiH gubitak od 1,1 milijardu KM. Ispitivali smo potencijalne mere, a zaključak je da se protiv ovog stanja možemo boriti uplatom plata, dnevnica i penzija elektronskim putem, postavljanjem postterminala kod svih trgovaca i u državnoj upravi. Takođe, potrebne su povlastice za plaćanje, ali i povlastice za trgovce i kao jedna od motivacionih mera je fiskalna i kartična lutrija, gdje motivišemo stanovništvo da uzima fiskalni račun, ali i da plaća karticom.

CAPITAL: Kakva je saradnja sa državnim institucijama, s obzirom na to da znamo da je korupcija zastupljenja u gotovo svim granama?

RISTIĆ: Institucijama je u interesu da sarađuju, jer se time olakšava praćenje transakcija. Trgovac pazar predaje, država to registruje i nema prostora za korupciju. Bankama to olakšava posao, ali i korisnicima. Aktivno razgovaramo sa predstavnicima vlada i državnih organa i polako približavamo pogodnosti elektronskog plaćanja za sve učesnike u lancu i radimo na otvaranju prihvata na postavljanju infrastrukture. Jedan od primera u Srbiji je mogućnost plaćanja određenih taksi, poreza i doprinosa na portalu e-uprave, koji je pušten u rad od decembra 2017. godine. Krajnji cilj je da se nivo sive ekonomije spusti na minimum. U BiH imamo 7,8 terminala na 1.000 stanvnika. To je daleko ispod evropskog proseka.

CAPITAL: Koliki je taj evropski prosjek?

RISTIĆ: Oko 30 terminala. Ako bi se taj broj povećao na 37, što je prosek Finske, povećali bismo bruto društveni proizvod za 0,82 odsto i u budžet BiH bismo ulili 6,67 milijardi KM. Kada na taj način pričamo sa državom upravom, oni razumiju kakve su pozitivne mere kartičnog poslovanja.

CAPITAL: Kartice više definitivno nisu bauk. Potvrđuju li to i istraživanja?

RISTIĆ: Od prošle godine sprovodimo Master index istraživanje na uzorku od 1.000 ljudi, pokrivamo kompletnu teritoriju BiH, stanovništvo od 15 do 65 godina iz urbanih i ruralnih područja. Kartice se sve više koriste. Prema istraživanju, 32 odsto ispitanika kartice koriste svakodnevno, 88 odsto ispitanika jednom nedeljno. Zaključujemo da 46 odsto ispitanika u novčanicima ima debitnu karticu, 35 odsto i debitnu i kreditnu. Međutim, i ako globalno gledamo, 85 odsto transakcija u centralnoj i istočnoj Evropi se dešava gotovinski, na našim tržištima ta cifra je malo veća. Smatramo keš svojom najvećom konkurencijom i zato razvijamo razna platna rešenja, od kartica do mobilnog plaćanja koje će više odgovarati dinamičnom životu ljudi.

CAPITAL: Kažete da raste broj korisnika kartica, to znači da raste i povjerenje.

RISTIĆ: Upravo tako. Sve je to zbog činjenice da svi lako prihvatamo nove tehnologije, ako od njih imamo korist. U trgovačkim mjestima kartice nude mnoge pogodnosti, ne morate tražiti bankomate i šaltere banaka da biste podizali gotovinu. Poverenje zapravo raste zbog velike edukacije koju sprovodimo sa partnerima u bankama i trgovinama.

CAPITAL: Kada govorimo o povjerenju, nameću se pitanja o zaštiti ličnih podataka. Kakva je situacija u BiH kada su u pitanju zolupotrebe?

RISTIĆ: MasterCardu je u fokusu razvijanje transakcija kroz sistem. Svi podaci koji prođu kroz našu mrežu su enkriptovani i ne postoji mogućnost zloupotrebe. I korisnici moraju da budu edukovani. Ukoliko se i dese zloupotrebe, to je zbog činjenice da korisnici ispisuju pin kodove na papirićima i u mobilnim telefonima. Tako daju mogućnost drugima da zloupotrebe podatke. To su najbanalnije edukacije, mada su u našem fokusu i one koje se tiču pitanja zašto kupovati na internetu, jer je takva kupovina zaista sigurna baš zbog enkripcije i koda. Razvili smo i kontakt tehnologiju gde korisnik ne ispušta karticu iz ruke i on prinosi karticu post terminalu.

CAPITAL