NJUJORK – Vol strit je ponedjeljak završio minusom, pod uticajem pada cijena deonica “Facebooka” zbog otkrivanja manipulacije ličnim podacima na toj društvenoj mreži.
Tokom proteklog vikenda mediji su objavili da je kompanija “Kembridž analitika” nelegalno koristila privatne podatke više od 50 miliona korisnika Facebooka, o čemu možete opširnije čitati u posebnoj vijesti.
To je na Njujorškoj berzi pogodilo cijeli sektor tehnologije, javila je novinska agencija AFP.
Po završnim rezultatima, vodeći indeks, “Dau Džons indastrial averidž”, izgubio je 1,35 odsto, ili 335,6 poena, spustivši se na 24.610,91 poen.
“Nasdak”, indeks mahom tehnoloških firmi, pao je za 1,84 odsto, ili 137,74 poena, na 7.344,24 poena.
Širi indeks “S i P 500” pao je za 1,42 odsto, ili 39,09 poena, na 2.712,92 poena.
Dionica “Fejsbuka” je u ponedjeljak izgubila na vrijednosti 6,77 odsto i sišla na 172,56 dolara, te je od početka februara ukupno izgubila više od 10 odsto. Otkrilo se da je lične podatke miliona korisnika koristila jedna kompanija povezana s predsjedničkom kampanjom Donalda Trumpa, što bi, kažu stručnjaci, mogla ugroziti ekonomski model Fejsbuka.
“Posljedica (ovih otkrića) je otvaranje debate o prikupljanju i korišćenju podataka uopšte”, rekao je Šon Krus iz “TD Ameritrejd”, prenosi AFP.
“Danas je Facebook usred oluje, ali nema sumnje da će ova debata uticati na druge gigante tehnologije koji koriste privatne podatke, posebno ako imamo u vidu promjene u propisima” , rekao je on.
Tehnološki sektor u cjelini je pogođen, te je dionica matične kompanije Gugla “Alfabet” pala za 3,03 odsto, a “Amazona” za 1,70 procenata.
Tehnološke akcije grupisane u okviru “S i P 500” izgubile su 2,11 odsto, što je daleko najveći pad među 11 sektora koji čine taj sveobuhvatni indeks.
Trgovci su na Vol stritu u ponedjeljak zauzeli stav i uoči dvodnevnog sastanka američke centralne banke (Fed), tokom kojeg se očekuje povećanje kamatne stope oko četvrtine procenta od 1,5 na 1,75 odsto.
Fed bi mogao podići prognozu rasta, inflacije i prosječne izglede porasta kamate ove godine.
Tržište obveznica u ponedjeljak je bilo mirno: prinos desetogodišnjih državnih obveznica SAD porastao je blago sa 2,845 odsto u petak na 2,852 odsto u ponedjeljak, a obveznica na 30 godina sa 3,077 odsto krajem prošle sedmice na 3,090 odsto u ponedeljak.
Novinska agencija AP prenosi da je američka sirova nafta pojefitinila za 28 centi, na 62,06 dolara za barel u Njujorku. Nafta tipa “Brent” koja se koristi za utvrdjivanje medjunarodnih cijena, pojeftinila je u Londonu za 16 centi, na 66,05 dolara za barel.
Zlato je poskupjelo za 5,50 dolara, na 1.317,80 za uncu. Srebro je poskupjelo za pet centi, na 16,33 dolara za uncu. Bakar je pojefitnio za dva centa, na 3,08 dolara za funtu. Indeks Tokijske brze “Nikei 225” je izgubio 0,9 odsto vrijednosti, a indeks Berze u Hong Kongu “Hang Seng” man od 0,1 odsto. Indeks Berze u Seolu “Kospi” je izgubio 0,8 odsto vrijednosti. Dolar je skliznuo sa 106,10 jena na 105,97. Evro je porastao sa 1,2284 dolara na 1,.2357, zaključuje AP. B92
