– Kratkoročne obaveze rafinerije veće od obrtne imovine za 63,9 miliona KM
– Rafinerija nastavila da smanjuje broj radnika
BROD – Rafinerija nafte Brod nastavila je i u prošloj godini sa negativnim poslovanjem i ostvarila gubitak od 15 miliona KM, čime je akumulirani minus ovog preduzeća dostigao 611,6 miliona KM.
Iako je u prošloj godini smanjila gubitak u odnosu na 2016. godinu kada je potonula čak 71,5 miliona KM maraka, poslovanje brodske rafinerije i dalje je daleko od dobrog.
Osim ogromnog minusa, na to ukazuju i drugi pokazatelji koje su otkrili revizori dajući rafineriji mišljenje sa rezervom.
„Društvo je na kraju 2017. godine imalo akumulirani gubitak od 611,67 miliona KM, neto gubitak tekuće godine je iznosio KM 15 miliona, dok su kratkoročne obaveze veće od obrtne imovine za 63,9 miliona KM. Ove činjenice ukazuju na postojanje značajne neizvjesnosti koja može da izazove sumnju u odnosu na sposobnost društva da posluje po načelu stalnosti poslovanja“, navodi se u revizorskom izvještaju rafinerije za prošlu godinu.
Kao i kod Rafinerije ulja Modriča, revizori su istakli da nastavak poslovanja Rafinerije nafte Brod zavisi od kontinuirane finansijske podrške matičnog društva – ruskog „Njeftegazinkora“.
Naveli su i da se matično društvo se obavezalo da će pružiti finansijsku podršku rafineriji i da će obezbijediti neophodna sredstva za uredno izmirivanje dospjelih obaveza.
Ukupne obaveze rafinerije na kraju prošle godine iznosile su 633 miliona KM i smanjene su za 46,1 miliona KM u odnosu na 2016. Od ukupnog iznosa obaveza na dugoročne se odnosi 540,8 miliona KM, dok se na kratkoročne odnosi 92,4 miliona KM.
Najveći dio obaveza odnosi se na obaveze prema povezanim licima, dok se dio odnosi i na Poresku upravu RS za reprogramirane poreske obaveze.
„Dugoročne obaveze prema Poreskoj upravi RS iznose 12,7 miliona KM i odnose se na reprogramirane poreske obaveze za neizmireni porez na promet, kao i neizmirene poreze i doprinose na lična primanja. Reprogramirane poreske obaveze su odobrene beskamatno“, ističe se u izvještaju.
Revizori su naveli da se prema ugovoru o reprogramu koji je potpisan 2008. godine poreske obaveze moraju izmiriti u 60 jednakih mjesečnih rata, odnosno do 1. jula 2016. godine, uz grejs period od četiri godine.
Međutim, novim rješenjem Poreske uprave RS rafineriji je produžen rok za plaćanje reprogramiranih poreskih obaveza sa devet na dvanaest godina, odnosno do 1. jula 2019. godine, uz povećanje grejs perioda sa četiri na sedam godina.
Rafinerija je i u prošloj godini nastavila da smanjuje broj radnika, tako da je na kraju 2017. imala 930 radnika, odnosno 63 zaposlena manje u odnosu ma godinu ranije.
CAPITAL: M. Čigoja
7 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Volim Ruse ali brate preterali su, kriminal.
volis ti pare petokolonasu sve objesiti treba u Republiki Srpskoj koi radite protiv nase drzave nas cilj je pricjeljenje Rusiji nikad u NATO ako zato treba platit za Rusku protekciu jebes pare u Nisu vec radi centar za humanitarno oruzano Rusku podrsku e ako Bog da i Sveti Mitar Ilija Jakov Djurad bice i u Srpskom Sarajevu Srpskoj Banjoluci taki Rusko Srpski centara pada vidimo onda kome opanci kome obojci
Ovdje je sve jasno. Svjesno se pravi minus jer se nafta izvozi po nizoj cijeni od proizvodne u drzave gdje se neplaca porez na dobit, a iz tih zemalja ide realna cijena i kupi se cista dobit bez poreza. Kod nas vise poreza na dobit plati bilo koja radnja ili kafana od ovih rafinerija. Ove firme gubitasi bi u nekim zemljama odavno bile u stečaju. Svaka čast portalu na objavi istine.
Bas tako, radi se o tzv. transfernim cijenam, gimnastici koju praktikuju svi tzv. strani investitori – miljenici sistema. Vlasnici rafinerije, elektrana, rudnika, itd. Rezim im otpisuje dugove za struju, poreze, i ne naplacuje poreze na dobit, dok se na drugoj strani zaduzuje u inostranstvu skupim kreditima. Tuga, da ne moze biti veca
U vreme Jelcina je Ruska naftna industrija bila pod stecajem zahvaljujuci oligarsima. Da li je jos negde u svetu propala rafinerija? Takvo je stanje u celoj BiH. 633 miliona maraka nije mala svota.Najveći dio obaveza odnosi se na obaveze prema povezanim licima. Ko su ta povezana lica???
Transferne cijene i akumulirani gubitak, prepisana prica svih investitora iz Rusije/Litvanije i ostalih… Drzavo ima li te, 633 miliona?! Sve ce to ostati nama kad pobjegnu odavde, mislim na dugove
Jado jadni, da li državu čini narod ili političari? Po tvome su to političari. I to ne svi već samo neki koji su se dobro na narodu obogatili, a pričaju priču koju nepismeni puše.
A što se rusa tiče, samo se sjeti šta su sami sebi radili u Sibiru. Šta li bi tek nama ovako nepismenim kao ti radili…