Nešković: Organizujemo londonski Business forum za privrednike iz BiH

– Očekujemo firme iz IT sektora, drvne, tekstilne industrije, turizma, proizvođače auto-dijelova iz BiH

– Prostora za ulaganje u BiH ima u oblastima koje pokriva predstojeći forum, ali i u proizvodnji organske hrane, zbog tradicionalnog načina uzgoja kultura

– Neorganizovanost glavna prepreka za izvoz malina iz BiH u Veliku Britaniju

– Privredne komore moraju više da se angažuju na povezivanju privrednika

LONDON – Predstojeći Business Investment forum, kojeg u Londonu organizujemo 2. novembra, trebalo bi da poboljša ekonomske odnose BiH i Velike Britanije. Očekujemo firme iz IT sektora, drvne, tekstilne industrije, turizma, proizvođače auto-dijelova. Nadamo se da će bar nekoliko kompanija naći interesa da pokrenu posao, jer je prisutnost britanskih investicija u BiH jako mala, kazao je u intervjuu za portal CAPITAL ambasador BiH u Velikoj Britaniji Branko Nešković.  

„Stalo je Velikoj Britaniji do toga. Ministar inostranih poslova Velike Britanije Boris Džonson u aprilu je bio u BiH. Sada pravimo Business forum ovdje. Obećao je da će ga otvoriti, ako bude u Londonu. Harizmatičan je i njegovo prisustvo dobija pažnju i medija i privrednika, a, koliko mi je poznato, on ima i dobar lični odnos sa našim ministrom inostranih poslova Igorom Crnatkom“, navodi Nešković.

CAPITAL: Gdje ima prostora za ulaganje u BiH?

NEŠKOVIĆ: IT sektor, energetika, proizvodnja auto-dijelova, turizam i proizvodnja organske hrane. Imamo zdravu zemlju i tradicionalni način uzgajanja kultura, što ima dobar prolaz na ovim prostorima, samo to sve treba uvezati. Nekada sam radio sa malinama. Ovdje 100 grama malina košta 2,5 funte.

CAPITAL: Zašto onda naši malinari ne izvoze ovdje? Jesu li im prepreka sertifikati, neovlaštene laboratorije…?

NEŠKOVIĆ: Više je to neorganizovanost. Ovdje stižu maline iz Maroka, Španije, Čilea… Oni su mnogo dalje nego što je to BiH, a opet su prisutni.

CAPITAL: U BiH su više prisutne kompanije iz Rusije, Turske, Njemačke i Austrije. Ne znamo ni za jednu veću britansku investiciju. Zašto je to tako?

NEŠKOVIĆ: Sad se ipak nešto pomijera. Britanci prikupljaju informacije za potpuno novu politiku. Njihova parlamentarna delegacija iz Doma lordova skoro je dolazila u BiH. Nadati se da će se negdje udjenuti i ta priča oko ekonomije i razvoja boljih ekonomskih odnosa. Mala smo mi zemlja, tek tri miliona stanovnika, pa su nam i potrebe male.  Kada se oni malo pokrenu, to nama mnogo znači.

CAPITAL: Činjenica je da to što smo udaljeni i što smo mala ekonomija nije jedini presudni faktor zašto nema britanskih infesticija u BiH. Da li je i politička situacija možda presudna?

NEŠKOVIĆ: Pa moguće. Kapital ima svoje zakonitosti. Stabilnost ili nestabilnost je prisutna i za njemačke i za autstrijske firme, pa su one ipak dolazile.

CAPITAL: Da li iz ove perspektive izgleda kao da je u BiH još rat?

NEŠKOVIĆ: Ne, oni su svoje profite ostvarivali na nekim drugim prostorima. Oni su velika imperija i imaju interese širom svijeta. Jednostavno, mi im nismo bili u fokusu. Radom ovdje pokušavam da se nametnem prisutnošću u medijima i javnom životu i da skrenem pažnju na BiH kroz lijepu i pozitivnu priču.

CAPITAL: Vi ste već duže ambasador BiH u Velikoj Britaniji. Koliko je naših ljudi ovdje? Imaju li neke ozbiljnije biznise?

NEŠKOVIĆ: Oko osam do 10.000. Oni su u raznim poslovima, mada je u biznisu mnogo više one druge generacije građana BiH. Prva generacija ima već oko 50 ili 60 godina, ali njihova djeca ili unuci su se ovdje školovali. Ima mnogo uspješne djece koja rade u bankama i velikim firmama. Ne znam baš da imaju svoje veće kompanije, ali su unutar tih velikih kompanija. Mogu da utiču na povezivanje tih firmi sa BiH.

CAPITAL: Ali i diplomatija može mnogo da uradi. U BiH često čujemo kritike na račun naših ambasada. Uglavnom, malo se radi na promovisanju naših proizvoda i povezivanju. U čemu je problem?

NEŠKOVIĆ: Nije baš tako. To je previše tvrdo rečeno. Ja sam već osam godina u diplomatiji. Ne mogu ni diplomate same mnogo da urade. Treba im logistika, trebaju im informacije, promo materijali i želja da se to sve poveže. To zavisi od MIP-a, ali i od privrednih komora. Sada to sve ide preko MIP-a, a možda bi trebalo malo otvoriti taj prostor i pustiti privredne komore da same komuniciraju i pokušavaju da uvežu privrednike.

CAPITAL: Ima li „pritiska“ privrednih komora iz BiH, odnosno njihovog angažmana na povezivanju preduzetnika?

NEŠKOVIĆ: Ima, ali ne toliko koliko bi trebalo. Trebalo bi to sve bolje organizovati i tog prostora ima, koliko god da budemo napredovali. Ne želim da krivim privredne komore, samo kažem da mogu da naprave mnogo više. Mi možemo da plasiramo samo one informacije koje nam se dostave. Možda se neki ambasadori više interesuju, neki manje, ali u toj konekciji ima prostora za bolje.

CAPITAL: Jeste li Vi nekada inicirali sastanak u nekoj privrednoj komori iz BiH sa britanskim investitorima?

NEŠKOVIĆ: Teško to može tako da ide. Mi se bavimo i politikom i ekonomijom. Srbija je to pokušala preko privrednih predstavnika, ali nije išlo. Prije su privredne komore imale svoje predstavnike, a danas vi to fizički ne možete postići sa pet ljudi u ambasadi. Ali imamo prostor za nadogradnju i cilj – promociju naših potencijala. Na primjer, BiH je turistički primamljiva zemlja, a turisti sve mogu da obiđu za malo novca.

CAPITAL: Poznajete prilike u Velikoj Britaniji. Mnogi se pitaju zašto mi ulazimo u EU, kad oni izlaze? Treba li da se ugledamo na Veliku Britaniju koja je prosperitetna zemlja ili na Brisel?

NEŠKOVIĆ: Brisel misli da London previše traži, a London misli da ga Brisel dovoljno ne poštuje i to je jedan od razloga referenduma i zašto su, prije svega, Englezi izglasali izlazak iz EU. Vidjećemo kako će se sve odvijati i neće to baš tako lagano ići jer je procedura vrlo komplikovana. Ispitivanje javnog mnjenja u BiH pokazalo da 79 odsto građana želi ulazak zemlje u Evropsku uniju. Razloge vidimo u poboljšanju kvaliteta življenja, boljem poslovanju, većim primanjima i boljem standardu. Nadamo se da će, bez obzira na to kako će se završiti izlazak Velike Britanije iz EU, njihove kompanije imatu interesa da investiraju u BiH. Prije svega mislim na IT sektor, a imamo i velike potencijale kada je u pitanju energija – hidro i potencijal vjetra. Green energy je potrebna Evropi. Na ruku nam ide i nova strategija Velike Britanije prema kompletnom Balkanu. Nadam se da ćemo naći svoje mjesto, bar što se tiče unapređenja ekonomskih odnosa.

CAPITAL: Imali smo zajedničku akciju Njemačke, Velike Britanije i Francuske oko Reformske agende, koja je, izgleda, na „stand by“. Da li je riječ o potpuno novoj politici Velike Britanije ili opet nekoj zajedničkoj ideji? Kako pokrenuti taj točak koji je očigledno zapeo u blatu?

NEŠKOVIĆ: Što se tiče inicijative Berlin-London, ona se kreće. Malo je to stalo, ali ne zbog njih, nego zbog nas. Stvari su išle naprijed, ali ne onoliko koliko se očekivalo. Sljedeće godine, krajem ljeta, u Londonu će biti održan „West Balkan meeting“, gdje će biti predsjednici vlada svih država regiona i gdje se očekuje postizanje nekog konsenzusa, nekog iskoraka.

CAPITAL: Rekli ste da Ambasada BiH u Velikoj Britaniji ima samo pet zaposlenih. Nije li to malo za ovakav centar?

NEŠKOVIĆ: Trebalo bi više, ali BiH je u takvoj situaciji da je ovo razumljivo. Smješteni smo zgradu koja je naslijeđena od bivše Jugoslavije. Zahtjevna je, treba je održavati. Nije to neki zavidan nivo, ali je uslovno.

CAPITAL: MIP je predlagao da se neki objekti u svjetskim centrima prodaju pa da se kupe manji objekti. U toj priči bio je i London. Šta Vi mislite o tome?

NEŠKOVIĆ: Potpuno podržavam. Već sam razgovarao sa ministrom Igorom Crnatkom na tu temu, ali i sa predsjedavajućim Savjeta ministara BiH Denisom Zvizdićem. Veliki su troškovi održavanja za relativno mali broj zaposlenih. Ovdje imamo 1.100 kvadrata. Sasvim nam je dovoljan prostor od 300-400 kvadratnih metara. Za ovu zgradu mogli bismo da dobijemo u nekim kompenzacijama zdradu ambasade od 300-400 kvadrata, zgradu rezidencije ili stan od 150-200 kvadrata i da nam opet ostane polovina koju bismo mogli da prodamo. To u Londonu mnogo vrijedi. Sa tim novcem bismo mogli da riješimo bar još tri ili četiri ambasade u drugim centrima.

CAPITAL: Koliko vrijedi zgrada u kojoj sjedimo?

NEŠKOVIĆ: Između 25 ili 30 miliona funti.

CAPITAL: Dugo ste diplomata. S kojim ambasadorima imate najbolje diplomatske odnose?

NEŠKOVIĆ: Diplomatija je lijepa. Diplomate imaju dobre poslovne odnose na osnovu ličnih odnosa. U odličnim sam odnosima sa ambasadorima Austrije, Kipra, Slovačke, Mađarske, latinoameričkih država – Hondurasa, Paname, Urugvaja…

CAPITAL: A sa kolegama iz bivših jugoslovenskih republika?

NEŠKOVIĆ: Imamo jako lijepe odnose. Na svakom pRijemu se vidimo i progovorimo i na našem jeziku. Imamo jako puno razumijevanja jedni za druge.

CAPITAL: Ranije ste bili u Bukureštu. Može li se porediti službovanje tamo i ovdje u Londonu?

NEŠKOVIĆ: Teško. Iz Bukurešta nosim lijepe uspomene. Međutim, nije to za poređenje. I ne samo Bukurešt. London je nešto posebno u diplomatskoj službi. To je vrh diplomatske karijere. Ovdje je oko 5.000 diplomata. Mnoge od njih i ne stignete da upoznate. Ti kontakti i odnosi među nama su ogromno iskustvo i potencijal i kapital koji treba koristiti.

CAPITAL: Siniša Vukelić