ATINA, Neodrživa planina javnog duga Grčke značajno je smanjena, nakon dosad nezabilježenog otpisa duga u rukama privatnog sektora, koji je pomogao da se smanji teret na leđima te posrnule članice evrozone, pokazali su danas zvanični podaci u Atini.
Državna revizorska agencija saopštila je da je ukupni javni dug, prema preliminarnim podacima, na kraju marta smanjen za 23,8 odsto na 280,3 milijarde evra, u odnosu na 368 milijardi sa kraja decembra, prenijela je agencija AFP.
Podaci još nisu konačni, naveo je izvor iz Ministarstva finansija u Atini, dodajući da se očekuje da će, kada cjelokupan dug bude uključen u proračun, iznos biti viši.
Značajno smanjenje javnog duga ostvareno je zahvaljujući otpisu potraživanja na ime grčkih obveznica u rukama privatnog sektora u iznosu od oko 107 milijardi evra, što je bio jedan od uslova za isplatu 130 milijardi evra pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Data pomoć u vidu zajmova će, dodaje izvor iz ministarstva, dugoročno povećati ukupni javni dug.
Prema dogovoru sa EU i MMF-om, Grčka bi trebalo da do 2020. smanji ukupan dug na 120,5 sa 160 odsto bruto domaćeg proizvoda, što će i dalje biti nivo koji je dosta iznad granice EU od 60 odsto, ali će ipak biti održiviji.
Prezadužena Grčka je u maju 2010. osigurala prvi međunarodni paket pomoći, vrijedan 110 milijardi evra, ali to nije bilo dovoljno za stabilizaciju javnih finansija, pa je, uz stroge mjere štednje, dogovoren drugi paket od 130 milijardi evra.
Glasači u Grčkoj su, međutim, na izborima 6. maja, glasali protiv stroge štednje, pa se novi izbori, najavljeni za 17. jun, smatraju vidom referenduma o implementaciji dogovora sa EU i MMF-om, kao i o ostanku Grčke u evrozoni.
Ukoliko, nakon novih izbora, Grčka ne bude uspjela da formira vladu spremnu da ispoštuje dogovor sa međunarodnim kreditorima, Atina se suočava sa mogućnošću da isplata pomoći bude obustavljena, mogućim bankrotom, a zatim i izlaskom iz monetarne unije. Tanjug
