BEOGRAD, Ustav Srbije zabranjuje akta ograničavanja slobodne konkurencije, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja i predviđa uređivanje te oblasti zakonom. A ipak je Zakon o deviznom poslovanju dao neposrednu kupoprodaju deviza i strane valute u monopol banaka i mjenjačnica, te je tako devizno “tržište” suženo samo na “međubankarsko devizno tržište”.
Tako izvoznici ne mogu prodavati uvoznicima devize, nego je suprotno ustavu propisan dominantan položaj banaka koji im omogućava zloupotrebu položaja, što onemogućava pravu konkurenciju.
Uslove i način rada deviznog “tržišta” od marta ove godine reguliše nova odluka Narodne banke. Na tom “tržištu” mali broj banaka između sebe prometuje minimalni dio ukupnih deviza, ali se tako od njih određuje zvanični srednji kurs evra. Izvoznici mogu prodavati evre samo bankama po njihovom kupovnom kursu, a uvoznici kupovati devize od njih po njihovom prodajnom kursu.
Ako je srednji kurs evra 101,76 dinar, njegov kupovni kurs spuštao se i do 98,70 dinara, a prodajni podizao i do 105,86 dinara. Tako kod te banke svaki evro uvoznik je plaćao za 7,3 odsto više, nego što izvoznik za njega dobiva prodajom banci. A banke su između sebe razmjenile viškove i manjkove deviza. Pri tako velikim maržama banaka u trgovini evrom sa privredom i građanima i njihovom diskriminacijom u odnosu na međusobnu trgovinu među bankama ne ostaje ništa od ustavom određene konkurencije na tako za banke uređenom “deviznom” tržištu.
Zakon o zaštiti potrošača nije obuhvatio zaštitu inače ugroženih mušterija kod banaka. Ali od juna ove godine važi i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Kao bankarske usluge obuhvaćene su usluge po osnovu ugovora o kreditu, depozitu, otvaranju i vođenju računa, izdavanju i korišćenju platnih kartica, dozvoljenom prekoračenju po računu, kao i druge usluge koje banka pruža u skladu sa zakonom. Ali ni u tim drugim uslugama nema ništa o zaštiti onih koji kod banaka kupuju ili prodaju devize i stranu valutu po tako preteranim kursnim razlikama. Blic