BANJALUKA, “Žitoprodukt” iz Banjaluke, nekada najveći proizvođač pekarskih proizvoda u banjalučkoj regiji, biće likvidiran, a njegova imovina rasprodata kako bi radnici što prije došli do svojih potraživanja, koja su dostigla sumu od 1,77 miliona KM.
Ta odluka jednoglasno je donesena na jučerašnjem razlučnom ročištu za ovo preduzeće u Osnovnom sudu Banjaluka. Planom likvidacije je predviđeno unovčenje imovine “Žitoprodukta” u Banjaluci i Kneževu/Skender Vakufu, čija je vrijednost procijenjena na 10,14 miliona KM. Sa druge strane, dugovanja “Žitoprodukta” su procijenjena na 9,5 miliona i deset puta su veća od potraživanja ove firme, koja iznose oko 1,3 miliona KM. “Žitoprodukt” najviše duguje dobavljačima i državnim institucijama od čega Fond PIO potražuje 1,4 miliona, Poreska uprava 700.000, a Fond zdravstvenog osiguranja RS 600.000 KM.
“Bio bih mnogo srećniji da je stečajni postupak u ovom preduzeću otvoren prije pet godina, jer bismo lakše riješili ovaj problem”, rekao je Radovan Jakovljević, stečajni upravnik u “Žitoproduktu”.
Jakovljević je istakao da je zbog nemara prethodnog menadžmenta čak 1,2 miliona KM “Žitoproduktovih” potraživanja zastarjelo.
Gomilanje gubitaka “Žitoprodukta” započelo je još 1997. godine od kada su se na njegovom čelu izmijenila četiri direktora. Uporedo s rastom duga imovina preduzeća se osipala, pa se 2001. godine iz ovog preduzeća izdvojio prnjavorski “Mlinpek”, dok se u periodu od 2004. do 2007. prodati pogoni “Žitoprodukta” u Kozarskoj/Bosanskoj Dubici i Novoj Topoli kod Gradiške/Bosanske Gradiške.
Radnicima je na jučerašnjem ročištu obećano da će većina njih, po osnovu likvidacije firme, ući u socijalni program Vlade RS za uvezivanje radnog staža. Prema Zakonu o stečaju RS, nakon unovčenja imovine preduzeća uslijediće isplata devet plata za 82 radnika koji su u vrijeme otvaranja stečaja bili na evidenciji zaposlenih i time ušli u prvi isplatni red, dok će preostala 294 bivša radnika biti namirena zajedno s preostalim povjeriocima.
“Ovo je najbrži i najefikasniji način za obezbjeđenje novca za isplatu povjerilaca, a to je pokazala i dugogodišnja praksa”, rekao je Dejan Petričić, stečajni sudija u slučaju “Žitoprodukt”.
Stečajni postupak u “Žitoproduktu”, koji je dio svojih prostorija iznajmio privatnim pakerama i drugim firmama, otvoren je sredinom decembra prošle godine na incijativu njegovih radnika, što je rijedak slučaj u stečajnoj praksi. Nezavisne novine
Žitoprodukt ide u likvidaciju
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kada padne tražnja za nekim proizvodom, proizvođač ima probleme, pa i “Žitoprodukt”. Interesuje me je li stanovništvo Banja Luke smanjila potrošnju hljeba zbog zdravstvenih razloga ili zbog siromaštva? Ili je ovo zbog konkurencije.
naravno da je zbog namještanja posla podobnim ljudima. država postavi svog direktora, svoj upravni i nadzorni odbor i unište najveću pekaru u RS. Kao nije mogla profitabilno poslovati. Ako im birači ponovo dadnu vlast na nacionalnoj retorici, bolje nisu ni zaslužili. Dapače.
Dagušče!
Da li će i ovi u Fond PIO?
Tu je najlakše da se smiri situacija, ovo je fabrika za proizvodnju penzionera, umjesto da u godini globalne recesije, smanje odlazak u penziju oni dali najviše u zadnjih 15 godina 10.000 i niko nije primjetio da nešto nije uredu.
SADA REVIUZIJA?
E,moje mozgonje.
kakva vlast,takva i država
nekad smo imali jednu državu od triglava do gevgelije. i u toj državi su živjeli razni narodi sa svojim karakteristikama. i onda je bila stalno neka stabilizacija pa jednom upitaše muju bolan mujo kad će stat ova stabilizacija a on sav nikakav vel pa ja mislim ovako:
kad slovenac piće plati
kad makedonac dug vrati
kad se crnogorac posla prifati
kad se srbin i hrvat pobrati
i na kraju kad bosanac shvati
zato nam i rade sve tako jer mito hoćemo ili dopuštamo ali sudeći po komentarima bosanci počinju shvatat. malo da se našalimo alinažalost našasituacija je takva.