BEOGRAD, Loši vremenski uslovi pred žetvu smanjili rod pšenice u Srbiji najmanje za trećinu. Očekivan rod u 2010. od 1,8 miliona tona biće manji za 600.000.
Prvo vreli talas, sa temperaturama iznad 35 stepeni, a zatim hladnoća i kiša, mjestimično praćeni gradom, „požnjeli“ su i prije žetve više od trećine roda pšenice. Prošlogodišnje zalihe, koje su ostale u silosima, mogle bi da budu izuzetno dragocjene. Jer, i dalje je neizvesno koliko ćemo tačno moći da uberemo hljebnog zrna s obzirom na to da se kišni period odužio.
Pšenicom je lani zasijano oko 480.000 hektara, znatno manje nego prethodnih godina. Očekivan je rod od oko 1,8 miliona tona. Srbislav Denčić, rukovodilac Odjeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da se to neće ostvariti. Prinos će, kaže Denčić, biti daleko ispod očekivanog. Kako stvari sada stoje, biće umanjen najmanje za 600.000 tona, a moguće su i veće štete.
– Pšenica je doživjela najgori mogući scenario – kaže Denčić. – Tri pretopla dana, sa temperaturama višim od 35 stepeni, zaustavili su proces nalivanja zrna, a zatim su došli hladni i kišni dani, koji takođe ne odgovaraju pšenici.
Denčić upozorava da će ratari imati velikih problema, jer će hektolitarska masa pšenice, kad se požanje, biti jako mala, tako da će teško zadovoljiti JUS standard.
– Kako stvari sada stoje, kvalitet pšenice, koju smo požnjeli prošle godine, mogao bi da bude jako dobar, ako se poredi sa ovogodišnjim rodom – upozorava Denčić. – Najgore je to što se za pšenicu više ništa ne može učiniti. Ratari samo mogu da je gledaju kako propada.
Josip Vojnić Tunuć, iz Subotice, pšenicom je zasijao oko 300 hektara. Kaže da se već pomirio s tim da će izgubiti gotovo 50 odsto roda.
– Zarada, koju smo mogli da imamo, prije katastrofalnog vremena, mogla je da, u najboljem slučaju, pokrije cijenu proizvodnje pšenice – kaže Tunić. – Sigurno je, međutim, da ćemo sada, sa padom prinosa, raditi sa gubitkom. Ovo je već treća godina kako tako radimo. Pitam se, dokle ćemo moći?!
Zalihe dovoljne
Srbija će i pored smanjenog roda pšenice imati dovoljno hljeba – ističe Vukosav Saković, iz „Žita Srbije“. – Sigurno je da je kiša smanjila rod i uticala na kvalitet zrna, ali, teško je da će se požnjeti manje od 3,5 tone po hektaru. Kada se uzme u obzir da je Srbiji na godišnjem nivou potrebno oko 1,6 miliona tona pšenice, a da u zalihama imamo oko 500.000 tona, što je gotovo trećina potrošnje, jasno je da će žita za naše potrebe biti dovoljno, a moguće je da ćemo imati i viškova. Žito će, međutim, teško pronaći put na strana tržišta, jer se tamo traži daleko veći kvalitet, a to, nažalost, poslije prošlogodišnje, a kako stvari stoje, i poslije ovogodišnje žetve, nećemo moći da ponudimo.
Prijeti klijanje
Ako kiša nastavi, moglo bi da se desi i da zrno u klasu proklija – kaže Denčić. – To bi definitivno uništilo ovogodišnji rod. Nadam se da se to ipak neće desiti, odnosno, da će nas vrijeme bar malo „poslužiti“. Novosti