BEOGRAD, Srpske političare je u 2010. godini sačekalo ogromno nezadovoljstvo građana – više od tridesetak štrajkova je održano ili je u toku.
Uzrok su nerealna ekonomska i socijalna obećanja , smatraju sindikalci i ekonomisti. Političarima u Srbiji su se očito osvjetile izjave da je kriza prošla – na samom početku godine dočekala ih je serija štrajkova i protesta.
Ekonomisti upozoravaju da su takve izjave praktično izmamile radnike na ulice, u pokušaju da za sebe obezbijede ili povećanje plata, ili neku drugu vrstu socijalnih privilegija. Predsjednik sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak takođe kaže da se vlada olako upuštala u razna obećanja koja nisu ispunjena:
„Vidi se na primeru ljudi iz Kuršumlije koji su otvoreno rekli vladi da im ne trebaju nova obećanja, dok se ne ispune stara. Ljudi više ne veruju u to što im se priča i traže konkretna dela. Vlada već godinu dana upravlja ovom državom na osnovu obećanja i lažnih procena. Evo, u poslednja tri dana čujem od pet ministara deset izjava da smo izašli iz recesije. Ne znam nikoga u svetu ko bi se drznuo da tako nešto kaže“, kaže on.
Štrajkovi su između ostalog rezultat nerealnih socijalnih obećanja, i političkih izjava da je radno mjesto zagarantovano, ocijenjuje Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. To je privatne vlasnike praktično zaustavljalo da slobodno raspolažu svojom imovinom, što je sada i dovelo do problema.
Stvorila se tako iluzija da je moguć prosperitet bez tržišne privrede, kaže Stevanović za Dojče Vele i dodaje da je „druga stvar što za ovih desetak godina nije stvorena alternativa. Tako da u Srbiji 2010. godine, deset godina od početka tranzicije, gubitak radnog mjesta je tragedija. A to ne bi trebalo da bude slučaj u tržišnoj privredi, koja dobro funkcioniše, gde je gubitak radnog mjesta samo prilika da nađete još bolje“.
Vlada izbegava nova otpuštanja
Godina je krenula sa dosta socijalnih napetosti, ali one mogu postati još dramatičnije ukoliko se dogode najavljena otpuštanja u državnom sektoru. Prema riječima Branislava Čanka, upravo zbog toga se i odlaže nešto što je neminovno.
„Onda bi se broj socijalno ugroženih ljudi, građana Srbije, toliko naglo povećao da bi se prešao prag trpeljivosti i ljudi bi izašli na ulicu ne pitajući sindikat da li im to dozvoljava, ili ne dozvoljava, da li ih u to vodi, ili ne vodi. Ogroman broj građana već sada ne može da zadovolji elementarne humane potrebe. Nemaju da plate struju, nemaju da plate grejanje, a država ih proganja kao da su to neki obesni ljudi, koji imaju ogromne plate a ne žele da plaćaju servisiranje koje dobijaju od države“, objašnjava on.
Socijalni nemiri ugrožavaju vlast?
Predviđa se da bi socijalni nemiri mogli i da obore sadašnju vladu. Aleksandar Stevanović smatra da vlastima od sindikata ne prijeti opasnost, a procenat ljudi koji je u teškoj situaciji nije zabrinjavajući za opstanak vlasti. Branislav Čanak tvrdi da iza svega ipak ne stoje politički motivi, ali da bi oni mogli biti iskorišćeni kao dodatni pritisak na vlast:
„Ovoliki broj ljudi u Srbiji, u 21. veku, da se nalazi na ivici humanitarne katastrofe – to jeste političko pitanje, ali nije organizovano u nekom političkom taboru. Verovatno ima namigivanja iz nekog političkog tabora, ali to ne znači da je to organizovano. To sve ne znači da u nekom momentu neće biti pokušaja, možda i uspešnih, da kriza dovede do odlaska na vanredne izbore, i da se promeni vlast. Samo, ja nisam siguran da i opozicija ima kapacitete da ovo na ozbiljan način dovede u red“, kaže on. B92
