„Željeznice RS“ u minusu 41 milion maraka
17.05.2024. / 16:01
DOBOJ – „Željeznice RS“ (ŽRS) završile su prošlu godinu sa gubitkom od 40,8 miliona KM što je skoro duplo više nego u 2022. godini.
FOTO: Facebook/Željeznice RS
To je pokazao finansijski izvještaj o poslovanju ovog javnog preduzeća u kojem je navedeno da su u 2023. godini prihodi iznosili 57,6 KM, rashodi 98,4 miliona maraka, što je imalo za rezultat minus od 40,8 miliona KM.
U prošloj godini su uvećani troškovi plata i naknada i iznosili su 45,7 miliona KM, što je za 3,9 miliona KM više u odnosu na 2022. godinu kada su iznosili 41,8 miliona maraka.
Taj novac je raspoređen na manji broj radnika u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu. Tako je prosječan broj zaposlenih u „Željeznicama RS“ na kraju prošle godine iznosio 1.903 što je za 61 manje u odnosu na isti period 2022. godine kada su imali 1.964 radnika.
Gubitak „Željeznica RS“ u prošloj godini je skoro duplo veći u odnosu na 2022. godinu kada je minus iznosio 22,6 miliona.
Gore navedeni rezultati pokazuju da ŽRS nije ostvarilo trogodišnji plan rada kojim se ciljala dobit.
Naime, Skupština akcionara ŽRS je u 2022. godini usvojila višegodišnji plan poslovanja ovog preduzeća koji je predviđao sasvim drugačije poslovne rezultate: dobit od 202.247 KM te godine, u 2023. godini „plus“ od 771.011 KM, kao i u 2024. godini i to u iznosu od 822.608 KM.
Prepolovljene subvencije Vlade RS
Iz ŽRS poručuju da je više faktora uticalo na nepovoljni rezultat.
„Lani je u odnosu na 2022. godinu došlo do pada poslovne aktivnosti što je uticalo i na pad prihoda od prodaje učinaka za sedam odsto“, poručili su za CAPITAL iz ovog preduzeća uz napomenu da su lani troškovi goriva i energije bili veći za 14 odsto.
Napomenuli su da su troškovi rada bili veći za devet odsto u odnosu na 2022. godinu, zbog usklađivanja najniže plate sa odlukama Vlade RS, te rasta troškova toplog obroka čiji je obračun vezan za prosječnu platu u RS.
„Troškovi rezervisanja u 2023. godini su veći za 15 odsto u odnosu na 2022. godinu, a najveći dio ovih troškova odnosi se na zatezne i redovne kamate po ino kreditima, koji su predmet konverzije u osnovni kapital, kroz postupak finansijskog restrukturisanja“, rekli su ŽRS.
Dodali su da su subvencija Vlade RS, rebalansom budžeta u 2023. godini, umanjena je sa ugovorenih 20 miliona KM, na 10 miliona KM.
Restrukturisanje ŽRS traje godinama
ŽRS se trenutno nalaze u procesu restrukturisanja koji je počeo 2017. godine, odnosno kada je Svjetska banka u decembru te godine odobrila kredit za taj projekat u iznosu od 51,3 miliona evra. Rok za završetak restrukturiranja do sada je u više navrata pomjeren, a kao zadnji rok za završetak tog posla određen je kraj 2024. godine.
Iz ŽRS napominju da se ovaj proces provodi kroz tri komponente: finansijsko restrukturisanje, restrukturisanje radne snage i organizaciono restrukturisanje.
„U okviru prve komponente, sva dugovanja iz ranijeg perioda prema Poreskoj upravi RS i radnicima su izmirena. Po pitanju druge komponente i smanjenja broja zaposlenih, ŽRS su ugovorom o restrukturisanju zacrtani cilj ispunile. Trenutno se sprovode aktivnosti kako bi se stekli svi preduslovi oko pripremne faze za prelazak na novi način organizacije preduzeća u okviru organizacionog restrukturisanja“, poručili su iz ovog preduzeća ali nisu precizirali da li će taj posao biti završen u zadatom roku.
CAPITAL: V. P.
Tagovi: zeljeznice rs
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Da su uveli liniju Banja Luka – Sarajevo bilo bi više prihoda, ali navodno nije bilo tržišno isplativo. Kako li se izračunala ta neisplativnost?
Баш се чудим. А, онаква интелектуална громада на челу ЖРС.
U Doboju se zato priča da je broj savjetnika, pomoćnika i zamjenika direktora značajno veći u odnosu na 2022.g. Znači da makar u tom segmentu imaju pomaka?!😁