BANJALUKA – U Okružnom privrednom sudu u Banjaluci danas je održana glavna rasprava po milionskoj tužbi „Hidroelektrana na Drini“ protiv Banke Srpske u stečaju, a presuda u ovom sporu trebalo bi da bude donesena za mjesec dana.
„Hidroelektrane na Drini“ potražuju od Banke Srpske 5,3 miliona KM. Potraživanja su im priznata, ali ih je stečajna upravnica Mirjana Golić, zbog učešća bivše direktorice “Elektroprivrede RS” Branislave Milekić u Nadzornom odboru Banke Srpske, kvalifikovala kao povezana pravna lica i svrstala u peti suspendovani isplatni red, što znači da će, zajedno sa ostalim povezanim licima, biti posljednji u redu za naplatu. To značajno smanjuje mogućnost da budu namireni.
Nezadovoljne odlukom stečajne upravnice „HE na Drini“ su podnijele tužbu, a odluka suda trebalo bi da bude poznata za mjesec dana.
Advokat Banke Srpske u stečaju Radovan Milaković potvrdio je za CAPITAL da je danas održana glavna rasprava u ovom predmetu i istakao da očekuje da će sud uvažiti njihove razloge i odbaciti tužbu.
„Njihova potraživanja su priznata i svrstana u peti isplatni red, ali sa suspendovanim dejstvom, jer su povezana lica. Nadam se da smo mi to dokazali, jer smo se striktno držali Zakona o bankama koji je precizirao šta je povezano lice. Zakonska obaveza suda je da nakon glavne rasprave u roku od 30 dana donese presudu“, kazao je Milaković.
On je istakao da je banka u ovom mjesecu već dobila jednu prvostepenu presudu protiv povezanog lica.
„Radi se o „Krajina osiguranju“, čiju je tužbu sud odbacio. Ovdje je malo drugačija situacija, jer oni nisu imali svog predstavnika u Nadzornom odboru banke, kao što je slučaj sa većinom ostalih povezanih lica, ali jesu bili u državnom vlasništvu“, kazao je Mialković.
Spor sa Bankom Srpske ranije je izgubio je „Elektroprenos BiH“, koji je takođe povezano lice. Okružni privredni sud u Banjaluci je u martu ove godine donio presudu kojom je odbacio dio tužbe „Elektroprenosa BiH“ protiv Banke Srpske u stečaju i potvrdio odluku stečajne upravnice da je ovo preduzeće povezano lice sa bankom, te kao takvo spada u red povjerilaca koji će biti posljednji namireni.
„Elektroprenos“ je, kao zajedničko preduzeće RS i FBiH, podnio tužbu u kojoj je tvrdio da on nije povezano lice sa bankom i da njegova potraživanja ne trabaju biti u suspendovanom redu. Pored toga, „Elektroprenos“ je tražio i da mu se prizna 2,9 miliona potraživanja po osnovu zateznih kamata koje upravnica nije prihvatila.
Sud je prihvatio dio tužbe koji se odnosi na kamatu i naložio stečajnom upravniku da „Elektroprenosu“ pored 10,3 miliona prizna i dodatnih 2,9 miliona KM, dok je dio kojim je tražio da njegova potraživanja ne budu i suspendovanom redu odbio. „Elektroprenos“ je uložio žalbu na odluku suda.
Brojna javna preduzeća i fondovi podnijeli su tužbe protiv Banke Srpske nezadovoljni zbog toga što je stečajna upravnica svrstala u peti suspendovani isplatni red milionska potraživanja koja imaju od banke. Među njima su „Autoputevi RS“, „Garantni fond RS“, zavisna preduzeća „Elektroprivrede RS“, fondovi Investiciono-razvojne bnake (IRB) RS.
Stečajna upravnica je ranije obrazložila da je većina ovih preduzeća u suspendovanom redu jer su imali svoje predstavnike u Nadzornom odboru banke nakon što je ona prešla u vlasništvo RS. U NO su tada bili predstavnici IRB-a, ERS, Garantnog fonda, ali su kasnije podnijeli ostavke.
CAPITAL: M. Čigoja
