Završava se kapitalni remont RiTE „Ugljevik“ vrijedan 200 miliona KM

– Remont RiTE jedna od najvećih investicija u elektroenergetskom sektoru RS i BiH

– Projekat odsumporavanja finansiran kreditom Vlade Japana

UGLJEVIK – Kapitalni remont Termoelektrane „Ugljevik“ ulazi u završnu fazu. Sve ono što se trenutno radi u krugu termoelektrane, od kapitalnog remonta, rekonstrukcije elektrofiltera, pa do projekta odsumporavanja, predstavlja trenutno jednu od najvećih investicija u elektroenergetskom sektoru RS i BiH, vrijednu oko 200 miliona KM.

Direktor RiTE „Ugljevik“  Đorđe Popović kaže da se najvećim remontom koji je ikada do sada rađen, otkako je termoelektrana prije 32 godine puštena u pogon, postiže dugoročna stabilnost bloka koja je bila „prilično ugrožena“.

„To smo mogli konstatovati kada smo ušli u određene remontne zahvate, posebno na generatoru. U pitanju je oprema koja se koristi više od 30 godina i koja u takvoj eksploatacionoj fazi zahtijeva kapitalno održavanje i redovan remont. Kada objekat bude u pogonu i na mreži vidjećemo benefite u povećanju izlazne snage i proizvodnje električne energije“, rekao je Popović za portal CAPITAL.

Kapitalni remont je veliki poduhvat, mnogo veći po obimu od onog iz 2010. godine. Popović ističe da je najznačajniji investicioni zahvat rekonstrukcija elektrofilterskog postrojenja, čija ukupna vrijednost sa poslovima nadzora iznosi oko 20 miliona KM.

„Izuzetno je važna i zamjena međupregrijača 1, koji je bio uzrok ispada termoelektrane sa mreže u više navrata. I taj posao je vrijedan oko 5,5 miliona KM i uspješno je realizovan. Tu je i niz drugih zahvata koji su veoma bitni za normalno funkcionisanje termoelektrane. Sve će to biti realizovano u rokovima koji još nisu zabilježeni u ovoj oblasti“, kazao je on.

Uz plansko održavanje i određene investicije u budućnosti, ovi radovi treba da obezbijede stabilan rad termoelektrane u narednih dvadesetak godina. Iako se kapitalni remont izvodio u izuzetno lošoj „hidrološkoj“ godini, kada i hidrocentrale rade za umanjenom snagom i kada je potrošnja električne energije bila povećana, Popović kaže da se ovaj posao morao obaviti da bi se spasio objekat koji je uvijek proizvodio više od 30 odsto ukupne proizvodnje električne energije u RS, krećući se od 33 do 37 odsto.

Zlatko Malović, menadžer projekta odsumporavanja podsjeća da je kredit za odsumporavanje vrijedan 80 miliona evra dobijen od Vlade Japana.

„Budžet za ovaj kredit, koji je bio predviđen od strane Agencije za razvoj japanske Vlade iznosio je oko 105 miliona evra zbog tzv. kliznog kursa, jer je kredit u jenima. Projekat odsumporavanja podrazumijeva izgradnju glavnih objekata, ugradnju tehnologije i dostizanje konačnog cilja, a to su propisane evropske  norme o emisiji sumpor – dioksida u iznosu od 200 miligrama po metru kubnom na izlasku iz dimnjaka. Novac koji je bio predviđen u budžetu za projekat odsumporavanja može se iskoristiti i za sastavne dijelove projekta, kao što je deponija gipsa i neki drugi projekti koji se mogu povezati sa glavnim projektom. Zahvaljujući dobro napisanom tenderskom dokumentu i postojanju prave konkurencije u vidu učešća na tenderu četiri renomirana svjetska proizvođača, ovaj projekat ide u dobrom pravcu“, kazao nam je Malović.

Malović podsjeća da su pregovori o japanskom kreditu započeti tokom 2009. godine, da je sve dugo trajalo, ali da je sada realizacija projekta već ušla u sedmi mjesec.

„Rok za izgradnju postrojenja za odsumporavanje iznosi 35 mjeseci. Definisali smo i krajnji rok za završetak radova, a to je 20. oktobar 2019. godine. Završetak radova planira se za maj 2019. godine, nakon čega će pet mjeseci trajati potvrđivanje funkcionalnih garancija i probni rad postrojenja“, naglasio je Malović.

Podsjećajući da je u protekle četiri godine termoelektrana emitovala osamdeset puta više sumpor – dioksida nego što je bilo dozvoljeno evropskim normama, Malović je istakao da je to bio dodatni razlog da se realizuje projekat odsumporavanja. Projektom će dodatno biti smanjeno i emitovanje čvrstih čestica u atmosferu za oko četrdeset odsto, što će biti iskorišteno za dobijanje nus produkta – gipsa.

CAPITAL: Lj.Lj.