Zavod plaća zapošljavanje u “Elektroprivredi RS”, državnim institucijama i SNSD-ovim opštinama!

BANJALUKA – Iako vlast Republike Srpske priznaje da postoji višak radnika u javnom sektoru to ih nije omelo da odobre sufinasiranje zapošljavanja stotina pripravnika u „Elektroprivredu RS“, više republičkih i lokalnih institucija i ustanova, te po gradskim i opštinskim upravama, od kojih je u skoro svim na vlasti SNSD, saznaje CAPITAL.

Upravni odbor Zavoda za zapošljavanje RS odobrio je na sjednici u utorak novac za Program podrške zapošljavanju mladih sa visokom stručnom spremom (VSS) u statusu pripravnika u 2018. godini.

Riječ je o sufinansiranju obavljanja pripravničkog staža za 767 lica sa VSS, a koji su na evidenciji nezaposlenih i bez radnog iskustva.

Sufinasiranje po jednom pripravniku iznosi 6.000 KM na godišnjem nivou, a temelji se na iznosu mjesečne neto plate od 500 KM. Ukupna izdvajanja za ove namjene su 4,6 miliona KM.

Iz spiska poslodavaca kojima su odobrena sredstva, a koji je u posjedu portala CAPITAL, vidljivo je da javni sektor čini skoro polovinu od ukupnog broja poslodavaca kojima je odobreno sufinasiranje.

Gomilanje radnika u „Elektroprivredu RS“

Samo „Elektroprivredi Republike Srpske“ i njenim zavisnim preduzećima odobreno je sufinasiranje od ukupno 156.000 KM za zapošljavanje 26 pripravnika.

Najviše će ih biti zaposleno u „Elektro-Bijeljini“, i to 10 pripravnika, za koje je dato 60.000 KM.

Matično preduzeće u Trebinju zaposliće pet radnika i dobiti 30.000 KM.

Planirano je i da po tri pripravnika budu zaposlena u Istraživačko razvojnom centru elektroenergetike u Istočnom Sarajevu, u „Hidroelektranama na Drini“ i u „Hidroelektranama na Vrbasu“. Pojedinačno će ova tri poslodavca dobiti po 18.000 KM.

„Elektrokrajini“ će sa 12.000 KM biti sufinansirano zapošljavanje dva pripravnika.

„Elektroprivreda“ je na kraju 2016. godine imala čak 9.100 zaposlenih, a većina zavisnih preduzeća ERS i tokom prošle godine je nastavilo da povećava broj radnika.

Zavod sam sebi dao pare za pripravnike

Pored gomilanja radnika u „Elektroprivredu RS“, pripravnici se, par mjeseci pred opšte izbore, zapošljavaju i u republičke institucije, ustanove i preduzeća, iako se godinama unazad govori kako je neophodno smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru.

Zanimljivo je da Zavod za zapošljavanje sam sebi odobrava sufinasiranje zapošljavanja čak 25 pripravnika, za koje će uzeti 150.000 KM.

Fond PIO dobiće 78.000 KM za zapošljavanje 13 pripravnika, dok će Srpska novinska agencija -SRNA zaposliti šest radnika i dobiti za to 36.000 KM.

Zapošljavaće se pripravnici i na oba univerziteta, i to po pet njih u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, za šta će ukupno dobiti 60.000 KM.

U Olimpijskom centru Jahorina biće zaposleno šest radnika, a sufinasiranje iznosi 30.000 KM.

Po tri pripravnika idu u „Vode Srpske“ i „Pošte RS“, a po dva u Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Muzej RS, Vijeće naroda RS, Republičku agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća. Pojedinačni iznosi podsticaja za iznose po 12.000 KM.

Zapošljavanje po jednog pripravnika biće podržano sa po 6.000 KM u Centru za pružanje besplatne pravne pomoći, Crvenom krstu RS, Poljoprivrednom institutu RS, Institutu za javno zdravstvo RS, Institutu za zaštitu i ekologiju RS i Komisiji za žalbe RS.

Podsticaj SNSD-ovom zapošljavanju

Ukupno 29 lokalnih zajednica dobilo je podsticaj da zaposli pripravnike u gradske i opštinske uprave, a načelnici samo četiri opštine nisu iz SNSD-a.

Pored zapošljavanja u lokalne uprave, veliki broj lokalnih javnih preduzeća i ustanova takođe je dobio podsticaj za zapošljavanje. Pripravnici će se zapošljavati po centrima za socijalni rad, komunalnim preduzećima, kulturnim centrima, školama, vrtićima, sudovima, gradskim agencijama, turističkim organizacijama, bibliotekama, lokalnim medijima…

Zapošljavanju tu nije kraj. Iz Vlade Republike Srpske juče su saopštili da je za ovu komponentu Programa podrške zapošljavanju mladih sa VSS prihvaćen prijedlog Zavoda za za zapošljavanje da se broj pripravnika sa 767 poveća na 1.000.

Za to je potrebno dodatnih oko 1,4 miliona KM, za koja iz Vlade navode da će biti obezbijeđena iz „neraspoređenih sredstva suficita Zavoda iz ranijih godina“.

Pored gore raspoređenog novca u ukupnom iznosu od 4,6 miliona KM, raspoređena su i 1,3 miliona KM za sufinansiranje 100 odsto iznosa bruto plate za 142 djece poginulih boraca sa VSS bez radnog iskustva. Po ovoj komponenti Programa podrške zapošljavanju mladih sa VSS, izdvajanje po jednom pripravniku godišnje iznosi 9.552 KM, a temelji se na iznosu mjesečne neto plate od 500 KM.

Pored ovog Programa, odobrena su i sredstva za Program podrške zapošljavanju i samozapošljavanju djece poginulih boraca Vojske Republike Srpske, nezaposlenih demobilisanih boraca i ratnih vojnih invalida VRS ,,Zajedno do posla“, Program podrške zapošljavanju i samozapošljavanju posebnih ciljnih grupa, Program zapošljavanja Roma u RS i za Program obuke, dokvalifikacije i prekvalifikacije.

Podjeljeni novac po ovim programima, ali i privatnom sektoru biće takođe predmet analize portala CAPITAL.

Revizori još 2011. upozorili na izostanak efekata zapošljavanja

Glavna služba za reviziju javnog sektora RS je još krajem 2011. godine u reviziji učinka “Funkcionisanje projekata zapošljavanja pripravnika visoke stručne spreme“ utvrdila niz propusta, nedosljednosti i privilegija, da bi na kraju zaključila da su očekivani efekti izostali.

U reviziji učinka, o kojoj je tada pisao i CAPITAL, otvoreno se sumnja u efikasnost trošenja 26 miliona maraka za 4,2 hiljade pripravnika.

“Struktura sufinansianih pripravnika pokazuje da projekti nisu doprinosili smanjenu dugotrajne nezaposlenosti”, navodi se u reviziji učinka.

Nezaposlenost je ostala ista, jer za razliku od susjednih država, Srpska poslodavce nije ni uslovila da zadrže radnike barem godinu ili dvije poslije isteka pripravničkog staža.

Ciljevi projekta su pogrešno postavljeni, strategija nije rađena u saradnji sa privrednicima, a analizu efekata nijedna vladina institucija nikada nije radila. Ono što je posebno frustrirajuće je da su pripravnici zapošljavani u javnom sektoru, Vladi i opštinskoj administraciji, a ne privredi.

Uprkos nalazima revizora, slična praksa nastavljena je i do danas.

CAPITAL: Svjetlana Šurlan