BEOGRAD, Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je danas da će primjena zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama povećati priliv direktnih stranih investicija u Srbiju.
Ćirić je na Drugom ekonomskom i pravnom forumu posvećenom javno-privatnom partnerstvu i javnim nabavkama kazao da postoji veliko interesovanje investitora, među kojima i iz Austrije, da zajedno sa lokalnim samoupravama u Srbiji učestvuju u upravljanju otpadom i uvođenju energetske efikasnosti.
On je kazao da je cilj zakona da se sprovedu projekti koji dugo čekaju na realizaciju i da se u to uključe i kompanije iz inostranstva koje će donijeti tehničko znanje i ekspertizu.
Ćirić je kazao da je u zakon ugrađen princip ekonomske efikasnosti i da će komisija za javno-privatno parterstvo, u kojoj će biti predstavnici više ministarstva, konsenzusom odlučivati da li je projekat opravdan.
Uvedeni su i mehanizmi za kontrolu trošenja, tako da ne bi trebalo da dođe do pretjeranog zaduživanja.
Ćirić je kazao da je za pojedine velike infastrukturne projekte koji zahtjevaju velika ulaganja i dug period povraćaja investicija, rok za koncesiju 50 godina.
Ministar je ocijenio da je zakon o javno-privatnom partnertvu i koncesijama sprovodiv i da omogućava transparentnost u procesu.
Predstavnica Američke privredne komore u Srbiji Milica Subotić upozorila je da je za sigurnost investitora i primjenu javno-privatnog partnerstva neophodno uskladiti i izmjeniti i zakone o javnim preduzećima i komunalnim preduzećima.
Zamjenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins ocijenio je da je zakon o javno-privatnom partnerstu usklađen sa evropskim normama i da bi trebalo da omogući povećanje efikasnosti, samnjenje troškova i poboljšanje kvaliteta usluga.
Martins je naglasio da je oblast koncesija, javno-privatnog partnerstva i javnih nabavki podložna korupciji i da je zbog toga potreban jasan okvir za sprečavanje zloupotreba.
Pojedini učesnici skupa su ocijenili i da bi, izmjenom Zakona o javnim nabavkama i Krivičnog zakonika, trebalo uvesti posebna krivična djela za zlopotrebu u toj oblasti.
Potpredsjednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić kazala je da strani investitori u Srbiji najviše zamjerki iznose zbog komplikovane administrativne procedure i loše infrastrukture.
Džagić je predložila da se uvede jedinstven registar ugovora o koncesijama i javno-privatnom partnerstvu da bi projekti bili transparentni. Beta
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Zakon o Javno-privatnom partnerstvu je donesen u mnogim balkanskim drzavama i on bi trebao da bude primenjim i da se naslanja na javne nabavke.Medjutim ono sto je kljucno za primenjivost tog zakona jeste sistem koji mora biti kompatibilan sa zakonom u okviru investicija od drzavnog zanacaja .Posto strategija integrisanog razvoja koja zahteva medjusektorsku saradnju svih sektora,koji moraju biti kompatibilne sa drzavnom strategijom i direktivama EU,ukljucuju Javno-privatno partnerstvo kao mogucnost da takve investicije ne zahtevaju drzavno zaduzenje.I sve dok se ne izradi modul koji stiti interese obe strane u procesu na transparentan nacin,i ova mogucnost ce biti platforma za lose skrivene privatizacije gde se drzavne resori koriste za manipulaciju na svim nivoima drustva.Osim toga potrebno je obrat posebnu paznju kada su investicije od drzavnog interesa u pitanju da li se kapital stvlja u funkciju zastite interesa investitora ili upravljanje u partnerskom odnosu.Jer u protivnom ako privatna strana koja je vecinski vlasnik ulozenih sredstava dobije pravo nad kapitalom onda automatski dobija pravo upravljanja drzavnim resursima,vecini ce to odgovarati da bi drzavnu umovinu pretocili u privatne dzepove,pa smi ponovo na pocetku price o zloupotrebi resursa.Strategijom integrisanog razvija koju su uradile neke drzave kao Makedonija i BIH ,trebale bi taj segment definisati,jer u suprotnom Javno-privatno partnerstvo ce biti pogresno shvaceno i na gore opisan nacin zloupotrebljeno.A vecina ucesnika u takvim projektima koje prate medjunarodna zajednica kao i osiguranja trljati ruke zbog medjunarodne arbitraze,koja ce biti nemonovna ,a drzave balkana zaduzet ce svoje gradjane da vracaju dugove.Samo se postavlja pitanje iz kojih sredstava?????