BANJALUKA, Svake sekunde administracija u BiH potroši 275 maraka /za sat “ode” skoro milion/ i tako su, prema podacima MMF-a, prošle godine činovnici u BiH potrošili čak 8,6 milijardi maraka?!
BiH troši čak 13 odsto bruto društvenog proizvoda samo na plate državne administracije. Taj procenat izgleda zastrašujuće tek ako se zna da se iz tih sredstava plaća više od 70 hiljada činovnika na raznim nivoima vlasti.
Prema procjenama uglednog ekonomiste Duška Jakšića, ukidanjem samo nelegalno formiranih institucija na nivou BiH i boljom saradnjom zajedničkih institucija sa entitetima, pogotovo u poslovima koji se dupliraju, u BiH bi se svake godine moglo uštedjeti između 150 i 200 miliona maraka.
Još upečatljiviji je podatak da u BiH postoji čak 13 vlada (11 u Federaciji BiH, po jedna u Republici Srpskoj i Brčko – distriktu!) i Savjet ministara na nivou BiH.
Zatim, tu je isto toliko parlamenata sa 600 izabranih predstavnika. U BiH poreski obveznici plaćaju i gotovo 200 ministara i veliki broj njihovih zamjenika, pomoćnika, savjetnika, šefova kabineta i ogroman birokratski aparat koji ih opslužuje.
Mnogi ekonomisti zbog toga smatraju da je BiH preskupa država, koja će uskoro – ako nadležni ništa ne preduzmu – postati i finansijski neodrživa. Ocjene su da je ekonomska situacija u BiH dramatična. Svi važniji makroekonomski pokazatelji bilježe značajan pad.
Najveća greška, uglavnom sarajevskih političara, prema mišljenju mnogih ekonomista, jeste osnivanje raznih, najčešće nepotrebnih državnih institucija.
Na taj način su, prije svega, bošnjački političari mislili da jačaju državu i da slabe uticaj entiteta. Međutim, pokazalo se suprotno, jer se suvišna administracija godinama unazad gomilala i u opštinama i kantonima Federacije BiH.
Tu, naravno, ni približno nije kraj činovničkoj megalomaniji. Niko još nije precizno izračunao koliko u BiH na raznim nivoima vlasti ima raznih agencija, uprava, upravnih organizacija, direkcija, komisija i ko zna kako se sve zovu razne institucije.
“Smatram da preskupo plaćamo BiH, i to bi se moglo i moralo bolje organizovati” – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Goran Radivojac.
Kumuliranje administracije koja nikome i ničemu ne služi sigurno nije rješenje. Osnovni problem BiH jeste preveliki broj institucija koje funkcionišu na nivou BiH.
On je zbog takvog stava prošle godine u nekim krugovima proglašen evroskeptikom. Bez obzira na to, on tvrdi da smo “u zadnjih deset godina učestvovali u nekom projektu koji se zove BiH, za koji nikada niko nije pitao kolika mu je cijena”.
Radivojac zaključuje da je BiH “kao neka vrsta pokrivača ili krova – finansijski održiva, samo zato jer je finansiraju Republika Srpska i Federacija BiH” i dodaje da je ovakva BiH preskupa za Srpsku, s obzirom na to šta dobija zauzvrat za tako velika izdvajanja za BiH.
Kakvu korist ima Republika Srpska od takvih zajedničkih institucija BiH u bilo kojoj oblasti?
“Kakvu korist imaju i Republika Srpska i Federacija BiH od ovakve vojske koju preskupo plaćaju? Još se nisu ni stišale strasti zbog problema oko penzionisanja demobilisanih vojnika, a ovih dana neki u BiH zagovaraju enormno visoke penzije oficirima i podoficirima koji odlaze u penziju početkom naredne godine” – zaključuje Radivojac.
Za neke u BiH nije važno koliko koštaju te silne institucije na nivou BiH i ako je i njima jasno da je to preskupo, zalažu se za njihovo finansiranje jer, po njima, to je “jedan od elemenata državnosti”. Ali zašto finansirati nešto što ne daje nikakvu korist?
Administracija na nivou BiH ima zagarantovane prihode bez obzira na to da li nešto radi ili ne. Šta bi moglo da motiviše činovnike u institucijama na nivou BiH da bolje rade s obzirom na to da su zakonom dobro finansijski obezbijeđeni i zaštićeni?
Paradoks je što neke institucije na nivou BiH, iako su isplaćivale pune plate, ne uspijevaju da izvrše budžet, jer imaju toliko novaca na raspolaganju da nema šanse da ih racionalno potroše u skladu sa zakonom.
Miloš Todorović iz Udruženja ekonomista Republike Srpske uvjeren je, takođe, da je ovako organizovana i neefikasna BiH praktično neodrživa. To je posebno izraženo u Federaciji BiH.
“Otežavajuća okolnost u Federaciji BiH jeste postojanje deset kantona koji su preskupi i mnogi misle da i ih treba ukinuti. Na taj način postigle bi se značajne uštede. Na kraju, smatram da će Federacija morati da ukine kantone, jer sigurno ih neće moći da finansira.
Osim toga, ovih dana priča se na svim nivoima o ukidanju nekih agencija koje ne daju očekivane rezultate. Ne znam da li će se postaviti pitanje nečije odgovornosti za osnivanje takvih agencija, jer su potrošile veliki novac“, zaključuje Todorović. Srna