BEOGRAD, Srbija, sa 30,6 odsto javnog duga u bruto društvenom proizvodu, spada u red srednje zaduženih zemalja, ali je u odnosu duga i izvoza u zoni visoke zaduženosti.
“Koji nivo fiskalnog deficita će, u narednih desetak godina, biti održiv, a da ne dovede do prezaduženosti države zavisi od stope rasta BDP, visine realnih kamatnih stopa, kretanja realnog kursa dinara, kao i od procena koji je nivo zaduženosti države dugoročno održiv“, smatra ekonomista Milojko Arsić.
Prema njegovim riječima, sadašnja procjena je da se održiv nivo javnog duga kreće u intervalu od 40 do 45 odsto bruto društvenog proizvoda.
„Ova procena bazirana je na podatku da troškovi kamata po osnovu javnog duga ne budu veći od dva odsto BDP. Procene su da su u 2009. godini rashodi za kamate oko jedan odsto BDP. Sledi da će i u narednih nekoliko godina učešće izdataka za kamate kontinuirano rasti, tako da bi već u 2011. godini iznosilo 1,5 odsto BDP, a kasnije se stabilizovalo na oko dva odsto BDP“, kaže on.
Realna kamatna stopa na javni dug u ovoj godini iznosiće 3,5 odsto, u narednoj – četiri, a 2012. godine – 4,5 odsto. „Nakon toga, biće i pet odsto godišnje, što je jednako stopi rasta bruto društvenog proizvoda“, kaže Arsić.
On podsjeća da je to rezultat više faktora među kojima su naročito značajni – smanjenje učešća devizne štednje u javnom dugu, završetak perioda u kome je Srbija plaćala dugove međunarodnim organizacijama po vrlo niskim kamatnim stopama, kao i rast učešća novog duga koji se karakteriše relativno visokim kamatnim stopama – u ukupnom javnom dugu.
Pretpostavka je da će, naglašava Arsić, realni kurs dinara ostati nepromijenjen, jer bi njegova realna depresijacija povećala nivo zaduženosti i teret servisiranja duga, dok bi eventualna apresijacija smanjila zaduženost i teret servisiranja. Inače, kada dinar padne za deset odsto, udo javnog duga u BDP skoči za dva procenta.
Arsić, kao jedan od autora upravo objavljene studije “Poreska politika – pogled unapred”, kaže da bi predloženo povećanje stope poreza na dodatu vrijednost od četiri odsto za cilj imalo pokrivanje gubitaka budžetskih prihoda nakon sprovedenog smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje.
Stručnjak za fiskalnu politiku Milica Bisić, pak, veruje da nije suština u tome da li se deficit države nadoknađuje povećanim poreskim zahvatanjima ili novim zaduženjem, već za šta se on koristi. Potpuno je, kaže ona, opravdano novo zaduživanje ukoliko se njime finansira neki investicioni ciklus, ali ne i tekuća potrošnja.
„Kao što je uveden limit za zaduženje građana za trećinu plate, tako i za državu nije kritično ukoliko joj zaduženja čine do trećine društvenog proizvoda“, ističe ona.
Od 2005. godine zaduživanje naše države svake godine se uvećavalo za petinu, dok je privredna aktivnost rasla u prosjeku za pet odsto. Upravo brzina zaduženja, prema procenama stručnjaka, može i da predstavlja problem, jer je jasno da se Srbija zadužuje ubrzano. Pored toga, opasnost leži i u činjenici da je preko 90 odsto našeg ukupnog zajma u evrima.
U ovu godinu smo, inače, ušli sa više od 2,3 milijarde evra dospjelog, a neisplaćenog duga, a računa se da nam na naplatu dospjeva još oko 3,5 milijarde evra. Samo na ime kamata ćemo u toku ove godine, bar prema projekcijama budžeta, raznim povjeriocima platiti oko 500 miliona evra.
Prezaduženi
Srbija, sa 30,6 odsto javnog duga u bruto društvenom proizvodu, spada u red srednje zaduženih zemalja. Čak, imajući u vidu ovaj kriterijum, i među najmanje zadužene u regionu. Ali, ako se posmatra odnos javnog duga i ostvarenog izvoza Srbija se nalazi u zoni visoke zaduženosti, ne toliko zbog obima uzetih pozajmica, već zbog prodaje robe svijetu ispod prosjeka Evrope, pa čak i regiona. Novosti