BEOGRAD, Od dolaska nove Vlade, Srbija je nastavila da se zadužuje da bi pokrila minus u budžetu pa je javni dug zemlje prethodnih mjeseci porastao više od milijardu evra.
Kako se navodi u analizi specijalizovnog internet-sajta “makroekonomija.org” Srbiju je nova Vlada u proteklih 100 dana zaduživala fantastičnim tempom od 130 evra u sekundi.
Po podacima Uprave Ministarstva finanija Srbije za javni dug, dug Srbije na kraju oktobra bio je 16,59 milijardi evra, što je 57,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na kraju septembra javni dug Srbije bio je 15,85 milijardi evra, što znači da je u oktobru povećan oko 740 miliona evra.
Najveći uticaj na povećanje duga imale su evroobveznice koje dospijevaju na naplatu u septembru 2021. godine. Tokom oktobra, Srbija se dodatno zadužila kroz hartije od vrijednosti denominovane u dinarima za 21,57 milijardu, kao i hartije denominovane u evrima za 47,66 miliona.
U analizi na sajtu „makroekonomija.org„ se podsjeća i na učinak prethodne vlade na tom polju: u trajanju kabineta Mirka Cvetkovića, javni dug Srbije je povećan 6,8 milijardi evra, odnosno s 8,6 na 15,5 milijardi. To je, dodaje se, u 1.470 dana trajanja te vlade značilo dnevni porast javnog duga od 4,66 miliona evra ili 53,9 u sekundi. Unutrašnji dug je tada bio povećan 2.343 miliona evra (s 3.249 na 5.592), spoljni 2.962 miliona (sa 4.516 na 7.478), a indirektne obaveze 1.541 (s 876 na 2.400), navodi se.
U samo prvih 100 dana kabineta Ivice Dačića, dug je povećan 1,1 milijardu evra, što je rast od 11,2 miliona dnevno, odnosno 130 evra u sekundi. Unutrašnji dug je povećan 568 miliona evra, spoljni 562 a indirektne obaveze su smanjene sedam miliona evra.
Ova vlada nas je, međutim, od kraja oktobra, što je period koji obuhvataju podaci Uprave za javni dug, ponovo dodatno zadužila, izdajući dolarske obveznice u vrijednosti od 500 miliona evra. Kada se i to zaračuna, navode na „makroekonomija.org„, dolazimo do ubrzanja zaduživanja na 12,3 miliona evra dnevno ili po 143 evra u svakoj sekundi!
Sada se, doduše, Srbija zadužuje ponešto povoljnije nego ranije: lani je emitovala obveznice s kamatom od 7,25 posto, a u septembru ove godine ona je iznosila 6,6. Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić se, prilikom prošlonedjeljnog novog zaduženja od pomenutih 500 miliona evra, pohvalio da je kamata sada još niža – 5,25 posto.
Ipak, analitičari ukazuju na to da takvo poređenja nema nikakvog smisla jer smo prethodnih puta izdali obveznice s rokom otplate na deset godina, a sada su u pitanju petogodišnje, koje su po prirodi stvari jeftinije.
Kako god bilo, jasno je da niti jedna od cijena po kojima pozajmljujemo novac nije povoljna po građane Srbije – smatra se da je za državu dobro ono zaduženje kada je kamata niža od stope rasta privrede jer samo tada se dug može vraćati na održiv način.
Srbija je trenutno veoma daleko od privrednog rasta po stopama od pet ili sedam posto: ovu godinu Srbija će završiti padom ekonomske aktivnosti, a u narednoj ni po najoptimističkijim scenarijima neće rasti više od dva procenta. Dnevnik
