SARAJEVO – Skoro punih 150 miliona evra je vrijednost projekata u oblasti poljoprivrede, prehrane i ruralnog razvoja u BiH koji su u prošloj godini finansirani sredstvima Evropske unije ili pojedinačnom podrškom zemalja članica EU.
Ovo se navodi u izvještaju o međunarodnoj pomoći u oblasti poljoprivrede koji je sačinjen u saradnji sa učesnicima u procesu planiranja i koordinacije međunarodne pomoći.
„U sektoru poljoprivrede, prehrane, šumarstva i ruralnog razvoja u skladu sa visinom ulaganja najveći donatori/kreditori bili su Evropska unija, Češka, Italija i specijalizovane organizacije pri Ujedinjenim nacijama: Međunarodna organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Razvojni program UN (UNDP) kao donatori, a Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD) kao kreditor“, kaže se u izvještaju.
Najvrijedniji projekat je Program razvoja ruralne konkurentnosti (RCDP) koji je implementiran u periodu od 2015. do 2022. godine, a finansiran je kreditom i bespovratnim sredstvima Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj (IFAD) u vrijednosti od 54,3 miliona evra.
Sljedeći je Projekt razvoja poljoprivrede i ruralnog preduzetništva (READP) u vrijednosti od 31,7 miliona evra od kojih je oko 11,7 miliona kredit. Period realizacije ovog projekta je 2018-2026. godina.
Evropska unija je za projekat „Podrške konkurentnosti poljoprivrede i ruralni razvoj u BiH – EU4AGRI“ za period 2020-2024. godine namijenila okruglo 20 miliona evra.
Kroz projekat „Konkurentnost i inovacije: Lokalne razvojne strategije IPA 2016 – EU4Business“ u periodu od 2018-2022. godine EU i GIZ su izdvojile 16,1 milion evra.
Evropska unija i njemačka Vlada su za projekat „EU4BusinessRecovery“ koji zajedno provode GIZ, ILO i UNDP u period 2021-2023. godina izdvojile 13,7 miliona evra.
Kroz Twinning projekte podrške za izgradnju kapaciteta i postepeno usklađivanje acquisa u veterinarskom sektoru BiH, sektoru za sigurnost hrane i fitosanitarnom sektoru, EU je izdvojila šest miliona evra.
Kada je riječ o pojedinačnim projektima zemalja EU, izdvaja se projekat „Održivi ekonomski razvoj i zaštita okoliša u područjima s prirodnim ograničenjima“ koji sa 2,4 miliona evra finansira Italijanska agencija za razvojnu saradnju (AICS). Italija je sa 1,2 miliona evra finansirala projekt podrške fitosanitarnom sektoru u cilju usklađivanja sa standardima EU.
Sljedeći milionski projekat je „Unapređenje sistema sigurnosti hrane“ za koji je Češka putem agencije Češka razvojna pomoć izdvojila dva miliona evra. Ovim projektom pruža se podrška uspostavljanju funkcionalnih sistema kontrole pesticida i đubriva, sutema integralne zaštite bilja, službenog uzorkovanja za salmonelu i sistema za kontrolu aditiva u hrani.
Više od milion evra došlo je u BiH putem šest projekata koje finansira Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) od kojih je najzanačajniji projekat Razvijanja kapaciteta za angažman sa Zelenim klimatskim fondom koji je vrijedan 580.000 evra.
U izvještaju se precizira i da je institucionalna obaveza koordinacije donatora na nivou BiH dodijeljena Ministarstvu finansija i trezora za sve donatore i međunarodne finansijske institucije i Direkciji za evropske integracije za donatore iz EU.
„Značajnu ulogu u planiranju i koordinaciji međunarodne pomoći, naročito u oblasti izgradnje institucionalnih kapaciteta, ima i Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave BiH“, stoji u izvještaju.
Iako se 150 miliona evra koliko iz EU kroz razne projekte dolazi u BiH ne odnosi samo na prošlu godinu, već na razne višegodišnje projekte, iz sektora poljoprivrede kažu da bi bez te podrške ova privredna grana u cijeloj BiH bila u ogromnom zaostatku, a domaći poljoprivrednici u još nepovoljnijem položaju u odnosu na poljoprivrednike iz EU.
Nadležnosti
U izvještaju se podsjeća da je najveći dio dodijeljenih poslova koji se odnose na poljoprivredni sektor na nivou BiH u nadležnosti Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa.
Nadležnosti u pogledu zdravlja bilja i životinja, sigurnosti i kontrole kvalitete hrane na nivou BiH imaju Kancelarija za veterinarstvo BiH, Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja i Agencija za sigurnost hrane BiH.
Postoje i druge institucije čija je djelatnost vezana za poljoprivredu, a to su Agencija za nadzor nad tržištem, Agencija za statistiku, Institut za intelektualno vlasništvo, Institut za akreditaciju i Institut za standardizaciju.
Federalno ministarstvo poljoprivrede prošle godine je na raspolaganju imalo oko 94 miliona KM budžetskih sredstava, dok je budžet ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS bio oko 85 miliona KM.
S obzirom da samo dio tih budžeta odlazi na sektor poljoprivrede, jasno je kakav značaj za poljoprivrednu proizvodnju u BiH ima podrška iz EU.
Bivši ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predsjednik Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine RS Boris Pašalić kaže da je svaka pomoć i podrška poljoprivrednom sektoru dobrodošla.
„Sve što će pomoći našim poljoprivrednicima da proizvedu još više hrane na našim poljima treba da dobije podršku. Svi projekti su dobrodošli i sva sredstva koja su namijenjena za te svrhe, bez obzira s koje strane dolaze, treba iskoristiti na odgovarajući način“, kaže Pašalić.
On ističe da je podrška koja dolazi iz EU izuzetno značajna, iako se, kako kaže, kroz pojedine projekte pokušavalo zadirati u nadležnosti Republike Srpske, ali bez uspjeha.
U prilog njegovoj tvrdnji ide i dio iz izvještaja koji kaže da je Strateški plan rauralnog razvoja BiH – okvirni dokument, kreiran pristupom „od sredine ka gore“, uz potpuno poštovanje ustavom dodijeljenih nadležnosti.
„Strategija promoviše praktična rješenja koja će osigurati stvaran i mjerljiv napredak u interesu svih poljoprivrednih i ruralnih učesnika“, navodi se u izvještaju.
CAPITAL: D. Momić
