NJUJORK, Na Wall Streetu su u četvrtak cijene akcija pale peti dan zaredom, ponajviše u bankarskom sektoru jer bi slabost svjetske ekonomije mogla i dalje vršiti pritisak na kamatne stope.
Dow Jones potonuo je 254 boda, ili 1,60 odsto, na 15.660 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 1,23 odsto, na 1.829 bodova, a Nasdaq indeks 0,39 odsto, na 4.266 bodova.
Pad Dow Jones i S&P 500 indeksa peti dan zaredom ponajviše je posljedica oštrog pada cijena akcija u bankarskom sektoru. Među ostalim, akcija JPMorgana pojeftinila je 4,4, a Bank of America 6,8 odsto.
Od početka godine taj je sektor potonuo 18 odsto, najviše od svih 10 sektora S&P indeksa, pa je zaronio na najniži nivo od oktobra 2013. godine jer su ulagači zabrinuti u vezi profitabilnosti banaka, s obzirom na slabljenje globalne ekonomije i rekordno niske kamatne stope.
Analitičari ističu i da uvođenje negativnih kamata na depozite od strane centralnih banaka, koje na taj način pokušavaju podstaći ekonomiju, postaje dio problema, a ne rješenja.
“Ulagači se plaše rizika od globalne recesije. Utočište za kapital traže u državnim obveznicama i zlatu, što ukazuje na kapitulaciju ulagača u akcije”, kaže Jim Paulsen, direktor u fondu Wells Capital Management.
Cijena zlata skočila je juče 4,1 odsto, što je njen najveći dnevni skok od kraja 2013., dok su prinosi na 10-godišnje američke obveznice pali na najniže nivoe u tri godine.
Ulagače nije ohrabrila ni predsjednica američke centralne banke Janet Yellen, koja je u drugom danu obraćanja u Kongresu signalizovala da bi Fed mogao usporiti tempo povećanja kamatnih stopa zbog pogoršanja finansijskih uslova i nesigurnosti u vezi usporavanja rasta kineske ekonomije.
Kada je u decembru Fed prvi put od 2006. godine povećao kamate, signalizovao je da bi u ovoj godini cijena novca mogla biti povećana još u četiri navrata.
No, zbog usporavanja rasta američke ekonomije, niske inflacije i previranja na finansijskim tržištima, analitičari vjeruju da će Fed odustati od prvobitnih planova.
Tim više što su finansijska tržišta pod pritiskom pada cijena nafte, slabosti kineske i drugih ekonomija u razvoju, valutnog rata, slabosti banaka, neefikasnosti monetarne politike…
“Politike centralnih banaka i nesigurnost u vezi njihove efikasnosti postaju razlog zabrinutosti. Postoje velike razlike između onoga što bi Fed mogao učiniti, što poručuje i što tržišta očekuju. A to izaziva nesigurnost”, kaže Leo Grohowski, direktor u BNY Mellon Wealth Management.
S&P 500 indeks zaronio je juče u jednom trenutku na najniži nivo u dvije godine, no pred sam kraj trgovanja uspio je ublažiti gubitke, zahvaljujući oporavku energetskog sektora.
Naime, cijene su se nafte ponešto oporavile nakon prethodnog pada zahvaljujući nadi ulagača da bi OPEC mogao postići dogovor o smanjenju proizvodnje nafte. Tako je S&P indeks energetskog sektora juče završio s gubitkom od samo 0,4 odsto, dok je tokom dana bio u minusu i 3 odsto.
I na evropskim su berzama cijene akcija juče oštro pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 2,39 odsto, na 5.536 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,93 odsto, na 8.752 boda, a pariški CAC 4,05 odsto, na 3.896 bodova. Hina
