BEOGRAD, Srbija je ranije trebalo da traži zaštitu svoje imovine na Kosmetu, gdje je od prodaje i privatizacije društvenih preduzeća, u koje je ulagala, do jula ove godine inkasirano oko 600 miliona evra – rekao je Vukoje Vukojević, predsjednik Privredne komore Kosova i Metohije koja posluje u okviru Privredne komore Srbije.
Vukojević je za Radio “Slobodna Evropa” rekao da se veliki sistemi, u čiju je izgradnju Srbija uložila sredstva, nalaze od Kačanika, Prištine, Kosovske Mitrovice, Glogovca, do Vučitrna i Srbice, a tu su i zemljoradničke zadruge i sve ono u šta je država Srbija godinama ulagala, kao i Elektroprivreda, površinski kopovi i elektrane u Obiliću.
U Kačaniku je, dodao je Vukojević, cementara Šar, u Uroševcu Fabrika šavnih cijevi i Alatnica, u Prištini Fabrika amortizera i Simpo, u Kosovskoj Mitrovici je Trepča, u Glogovcu je rudnik feronikla, u Vučitrnu Fabrika pocinkovanog lima, nekoliko ciglana je u Srbici.
Kada je riječ o privatizacijama na Kosovu, Beograd se, navodi Radio “Slobodna Evropa”, prije svega protivi privatizaciji velikih sistema, poput Pošte i telekomunikacija Kosova ili Trepče, velikog industrijsko-rudarskog kompleksa, koji ima vrijedne rezerve olova, cinka, srebra, zlata, indijuma i rijetkih metala.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin ranije je kod Ustavnog suda Srbije pokrenuo pitanje privatizacija na Kosovu, navodeći da se Beograd protivi tim privatizacijama, jer je riječ o imovini Srbije.
Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić kratko je rekao da svako treba da radi svoj posao, uključujući i Ustavni sud, ali da će se sa pažnjom pratiti taj proces.
Konsultant za strana ulaganja Srbije Mahmud Bušatlija rekao je da obostran pokušaj da se riješi imovinski status podrazumijeva političku volju obje strane i saglasnost u međunarodnoj zajednici, te napominje da je Srbija preuzela plaćanje međunarodnih kredita, od kojih se novac trošio na Kosovu, da bi dokazala svoj suverenitet nad Kosovom.
“Mi i dan danas otplaćujemo te pare. Dakle, postoje neke osnove po kojima bi se moglo tražiti da se to restituiše u nekom obliku”, rekao je Bušatlija.
Profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević ističe da čak i da Ustavni sud Srbije donese odluku kojom bi utvrdio neustavnost postupka privatizacije kosovskih preduzeća, veoma malo bi se time moglo postići i da je privatizacija obavljena po propisima koji važe na Kosovu i pod nadzorom UNMIK-a.
Srpski Telekom je u avgustu 2010. godine u “Fajnenšel tajmsu” objavio upozorenje mogućim kupcima Pošte i telekomunikacija Kosova da je “riječ o imovini nastaloj uzurpacijom vlasništva i da će se svim pravnim sredstvima boriti protiv onih koji se odluče na kupovinu”.
Međutim, u međuvremenu je i kosovska Agencija za privatizaciju najavila da će i imovina kosovskih društvenih firmi koja se nalazi u Srbiji biti na listi za privatizaciju.
Firma bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt želi da kupi poštu i telekomunikacije Kosova, dok penzionisani general američke Vojske i komandanta NATO tokom bombardovanja Srbije Vesli Klark traži od Prištine licencu za istraživanje rezervi uglja. Srna
