BEOGRAD, Običaj je da analitičari početkom godine daju prognoze o kretanju domaće valute. Tako je za 2016. godinu za dinar bilo predviđeno kretanje oko 122 dinara za evro. Međutim, iako nije prošlo još ni pola godine, dinar sve češće prelazi 123 dinara, a u petak je srednji kurs domaće valute bio 123,38 dinara za jedan evro.
Da bi smirila oscilacije Narodna banka je na međubankarskom tržitu već prodala 780 miliona evra.
Treba li razmišljati o promjeni politike kursa, jer privreda već računa dinar iznad vrijednosti kursne liste?
Finasijski stručnjak sa Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović kaže da smo navikli da kurs uglavnom miruje i da zato čudi što je pad postao gotovo trend, uprkrs respektabilnim intervencijama NBS.
– Sve ovo nije iznenađenje jer je dinar u suštini nestabilna – kaže Živanović.
– Dinar je, stučno rečeno, prethodnih godina bio u nominalnoj ravnoteži, a to je uvijek kratkoročnog karaktera. Realna vrijednost je bila permanentno precjenjena.Tu privremenu i prividnu stabilnost su podupirali inostrani investitori koji su plasirali novac u repo transakcije NBS i još više u naše državne hartije. Riječ je o ulaganju špekulativnog kapitala i takvi ulagači se brzo preorijentišu kada nađu perspektivnija tržišta. To onda svede dinar na njegovu realnu vrijednost.
Živanović naglašava da očekuje da se trend pada nastavi. Srbija nije najpoželjniji prostor za dugoročna ulaganja međunarodnoh investicionog kaputala. Znalo se od početka da su oni tu samo privremeno, a zbog nerealno visokih prinosa. Te visoke stope nisu baš imale pozitivne efekte na uposlenost kapaciteta i privredni razvoj. Vrijeme da one krenu na dole.
U Srbiji se vrijednost domaće valute brani interevencijama iz deviznih rezervi. Živanović naglašava da je to najgora moguća strategija. Po njegovim riječima, najkvaliteniji dio rezervi je upola manji od predstave o njihovoj visini i strukturi, a ako se nastavi s ovim tempom brzo će se potrošiti milijardu evra.
On ukazuje da veći dio monetarno deviznih rezervi i nisu naše pare – dio tih sredstva su rezultat monetranih strategija ili su pozajmljeni iz fondova i dalje trošenje nije strategija koja obećava.
Često se moglo čuti da bi Srbija trebala da promjeni devizno- kursni režim, a pominjalo se fiksiranje dinara.
Živanović kaže da je model kontrolisanog plivanja kursa, koji ima Srbija, dopadljiv. Međutim, to ne odgovara privrednicima, jer nije predvidiv.
– Privrednici već poduže računaju evro na 125 dinara, a može se očekivati da će biti i viši. Preduzećima je potreban predvidiv kurs, a prevelike dnevne oscilacije im smetaju jer to kurs čini još nestabilnijim.
Za privredu bi, a na nivou razvoja finansijskog tržišta u Srbiji, bio prikladniji puzajući devizni kurs. Oni bi tada bili u prilici da gotovo tačno kalkulištu devizne troškove na mjesečnom, kvartalnom pa i godišnjem nivou.
Nivo dinara, koji se realno ne može braniti, ne bi se ni branio. To bi se rešavalo nekom vrstom devalvacije, koja bi bila najavljivana u odgovarajućim terminima. Za privredu bi to bilo bolje i svi bi se kretali u realnijim okvirima – kaže Živanović.
Ovih dana mogle su se čuti priče da je Misija MMF, prilikom nedavne posjete Srbiji, tražila da dinar oslabi.
– Takav zahtev prosto nije u njihovom stilu. Mislim da je po sredi nešto drugo. Zvaničnici koji su bili u poseti verovatno su ukazali da kretanje domaće valute treba više oslboditi, odnosno da dinar treba da gađa realnu vrednost – rekao je Branko Živanović. Dnevnik