BEOGRAD, Siva ekonomija više ne može da bude način rješavanja socijalnih problema, jer će to ugušiti legalnu privredu. Ni jednom ozbiljnom investitoru ne isplati se da ulaže u poslovanje u Srbiji, jer je izložen nelojalnoj konkurenciji sivog tržišta, čiji se efekti najviše osećaju u trgovini. Na više od 100.000 prodajnih mjesta koja se nalaze na buvljim i zelenim pijacama, zatim u kućnim i uličnim “buticima” dnevni promet premaši pet miliona evra. Ako se tome doda komisiona prodaja, gdje prema nalazu tržišne inspekcije čak 95 odsto robe nema utvrđeno porjeklo, kao i neregistrovane radionice kojih ima u svim djelatnostima, a naročito u uslužnim, onda se može govoriti o cifri od oko četiri milijarde evra, koliko godišnje prođe kroz sive kanale. Riječ je o prometu koji ne podlježe porezima ni taksama i koji ozbiljno ugrožava svaku inicijativu u biznisu, naročito ako su posrjedi početnici u poslu – kaže Milan Knežević, predsjednik Unije proizvođača tekstila Srbije.
On tvrdi da je broj od oko milion nezaposlenih fiktivan, s obzirom na to da je veliki broj radnika sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje angažovano u sektoru sive ekonomije. To je jedan od razloga što na tržištu radne snage nema konkurencije i što samo tekstilnoj industriji godišnje nedostaje oko 30.000 radnika.
Da je situacija alarmantna potvrdio je i predsjednik Zajednice preduzetnika u Privrednoj komori Srbije Slavko Novaković. On ističe da uz 210.000 evidentiranih preduzetnika, radi još toliko neregistrovanih, a ukoliko se ima u vidu da svako od njih angažuje još po jednog do pet radnika, to znači da je čak 600.000 radnika u sivoj zoni. Oni su nelojalna konkurencija koja se u sektoru preduzetništva najteže podnosi, jer je riječ o relativno malom biznisu koji se odvija sa minimumom kapitala na ograničenom tržištu.
– Država je uvela evropske propise u poslovanje preduzetnika, pa mi imamo obavezu da plaćamo sve doprinose, fiskalne kase, poreze i oštru kaznenu politiku, ali nas nije zaštitila od sivog tržišta. Bilo bi neophodno da se što pre usvoji zakon o preduzetništvu i zakon o zanatstvu kojim bi se regulisala pravila poslovanja u tom sektoru privrede. Neophodne su i zanatske komore sa javnim ovlašćenjima, koje bi izdavale sertifikate, majstorska pisma, usvajale kodekse. Preko takvih udruženja, unutar svake delatnosti legalni preduzetnici bi lakše izašli na kraj sa konkurencijom iz sive zone. Istovremeno, država bi prevođenje biznisa u legalne tokove morala da stimuliše kroz dostupnije kreditiranje, poreske olakšice i kroz osnivanje mikrogarancijskih fondova, koji bi preuzeli rizik u prvoj fazi rada novoosnovanih firmi. I Zajednica preduzetnika spremna je da tim ljudima pruži punu logističku podršku, pod uslovom da registruju svoj posao – kaže Novaković i naglašava da preduzetništvo i u sadašnjim uslovima bilježi blagi rast, ali da bi uređeno tržište otvorilo pravu perspektivu, što država više ne bi smjela da ignoriše.
Vlasnici kućnih i uličnih butika dnevno u Srbiji “obrnu” pet miliona evra
