BEOGRAD, Postoji većinska volja unutar Vlade Srbije da se prihvati predlog zvanične Rusije za potpisavanje međudržavnog energetskog sporazuma – potvrđeno je u petak “Novostima” u Nemanjinoj 11.
Prema saznanjima Novosti, vrhovi DS i DSS “približili” su stavove povodom odgovora zvaničnoj Moskvi, a u konsultacijama u petak učestvovali su i predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica.
Tako su sporovi unutar vladajućeg bloka, koji su poslednjih dana pretili da odnose u Vladi uvedu u ozbiljnu i duboku krizu, gotovo otklonjeni. Strasti su se primirile. U taborima i predsednika i premijera preneli su nam da su veliki optimisti povodom budućeg energetskog partnerstva sa Rusima.
Ministri iz DS, DSS i NS, kada se utanače svi detalji, prema rečima našeg sagovornika, trebalo bi da glasaju za usvajanje predloga međudržavnog sporazuma koji predviđa dugoročnu stratešku energetsku saradnju Rusije i Srbije. Predstavnici G 17 plus će, prema svim dosadašnjim najavama, biti protiv.
Praktično, budući sporazum sa Rusijom detaljno će da reguliše i omogući:
* izgradnju gasovoda “Južni tok” kroz našu državu
* većinsku prodaju NIS-a “Gaspromu”
* završetak podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
– Vlada Srbije će veoma pažljivo i strpljivo raditi da se postigne sporazum sa Vladom Rusije – izjavio je u petak premijer Koštunica. – Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike biće potpisan u najboljem interesu Srbije i njenih građana, a sve ide u dobrom pravcu.
Vojislav Koštunica je poručio da je osnovni cilj Vlade Srbije da obezbedi jasnu ekonomsku budućnost i privredni razvoj naše zemlje.
– Dobit Srbije, njenih građana i dobit ukupne srpske privrede od ovog sporazuma su neprocenjivi, jer se radi o strateškoj saradnji koja Srbiji obezbeđuje u narednim decenijama siguran i stabilan ekonomski razvoj – ukazao je Koštunica.
Polemika koja je unutar Vlade trajala poslednjih dana, ukazuju naši sagovornici, nije bila izazvana suštinski drugačijim vizijama, već taktičkim razlikama između DS i DSS-NS.
Koštuničini su smatrali da ponudu Rusije treba prihvatiti, a da se zatim sa partnerima pregovara o svim detaljima budućeg energetskog sporazuma koji će biti napisan na više od 2.000 stranica.
Tako bi se u narednim nedeljama utanačile sve sporne odredbe koje se odnose na kupovnu cenu 51 odsto akcija NIS-a, rokove i uslove privatizacije, na kapacitet i rutu budućeg gasovoda, cene naplatnih tranzitnih taksi…
Sa druge strane, i predstavnici DS su smatrali da s Rusima treba ući u partnerstvo, ali da se prethodno utanače svi detalji aranžmana.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je u petak da se još pregovara sa Rusima o energetskom sporazumu i da ne postoje rokovi da se Srbija izjasni o ponudi:
– Pregovori su “tvrdi”, ali će, kad se postigne dogovor koji je u interesu Srbije, sporazum dosta brzo biti potpisan. Za pregovarače iz Srbije je najbitnije da se postignu optimalni uslovi koji se odnose na prolazak magistralnog gosovoda i strateško partnerstvo u “Naftnoj industriji Srbije” – naglasio je vicepremijer.
Posle zvaničnog potpisivanja sporazuma Bugarske i Rusije o izgradnji gasovoda “Južni tok” u petak, i srpski zvaničnici su učvrstili nameru da otvore državna vrata za prolazak kraka magistralnog gasovoda i kroz Srbiju, ali i da nastave teške pregovore sa ruskim partnerima.
Formalno, posle konačnog dogovora predstavnika vladajuće koalicije, sledi zakazivanje sednice Vladine Radne grupe za energetiku, koja će prva da usvoji tekst predloga, a potom će se dokument naći i pred srpskim ministrima.
– Nemam informaciju kada bi sednica Vlade posvećena energetici mogla da se održi – rekao nam je Milivoje Mihajlović, direktor Vladine kancelarije za saradnju sa medijima.
OBA KRAKA KROZ SRBIJU – NESPOMINJE SE RS ODNOSNO BiH
BUGARSKA i Rusija u petak su u Sofiji potpisale ugovor o izgradnji gasovoda “Južni tok”, u prisustvu predsednika dveju zemalja, Vladimira Putina i Georgija Prvanova.
Dokument o izgradnji gasovoda sa transportnim kapacitetom od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje i procenjenim troškovima gradnje oko 1,4 milijarde evra, potpisali su bugarski ministar za privredu i energetiku Petar Dimitrov i ruski ministar za gorivo i energetiku Viktor Hristenko.
Bugarski premijer Sergej Stanišev izjavio je da će Rusija i njegova zemlja imati jednake udele u kompaniji za izgradnju i upravljanje gasovodom na bugarskoj teritoriji, što će obezbediti da interesi Sofije, uključujući i buduću isplatu dividendi, ne budu ugroženi.
Stanišev je istakao da je odlučujući korak u pregovorima dveju zemalja učinjen nakon intervencije predsednika Putina. Ruski pregovarači su, naime, još u petak zahtevali da Rusija dobije 51 odsto udela u pomenutoj kompaniji.
Gasovod “Južni tok” je zajednički projekat ruskog giganta “Gasproma” i italijanske energetske kompanije ENI, kojim će se prirodni gas transportovati iz Rusije, a moguće i iz centralne Azije, u Evropu preko Crnog mora.
Podvodni deo gasovoda u dužini od 900 kilometara će povezivati rusku obalu Crnog mora i bugarski grad Burgas, a površinski deo će se sastojati od dva kraka.
Jedan krak će ići kroz Bugarsku i Grčku, preko Jadranskog mora do italijanskog grada Brindizija, dok će se drugi protezati u pravcu sever – zapad, a moguće su dve rute: kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Austriju ili kroz Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju.
Predstavnici Rusije, Bugarske i Grčke sklopili su i ugovor o osnivanju kompanije koja će se baviti proizvodnjom specijalnih vozila i nadgledati izgradnju 300 kilometara dugog naftovoda za transport nafte od bugarske luke Burgas na Crnom moru do grčke luke Aleksandropolis na Egejskom moru.
ČUDIM SE OTPORIMA
RUSKI predsednik Vladimir Putin izrazio je čuđenje zbog toga što veliki zajednički projekti Rusije i Bugarske, o kojima su u Sofiji potpisani sporazumi, izazivaju negativna reagovanja i otpor.
– Možemo se samo čuditi što su neki projekti, o kojima smo se dogovorili, izazivali negativan odnos – rekao je Vladimir Putin na zvaničnom ručku koji je priredio predsednik Bugarske Georgij Prvanov za ruske goste – Možemo se samo čuditi bezobzirnosti ljudi koji su se borili protiv očigledne koristi. Budućnost imaju oni narodi koji umeju da se za nju bore i da se izbave od onoga što ometa njihov razvoj.