LONDON/NJUJORK, Sve izglednija mogućnost da Evropska centralna banka (ECB) dodatno zaoštri kamatnu politiku juče je, na globalnim deviznim berzama, podstakla jačanje evra prema jenu i dolaru, dok su na efektnim tržištima u Evropi i Aziji cijene akcije uglavnom opale, usled špekulacija o rastu gubitaka banaka, kao i lošijih izgleda za planetarni ekonomski rast zbog skupe nafte.
Kurs evra je juče rano ujutro, na berzi u Njujorku, uvećan na 167,10 jena, što je najviši nivo u ovoj godini. U petak je zajednička valuta 15 članica Evropske unije vredela na istom tržištu 165,54 “japanca”.
Evro je na njujorškoj berzi ojačao i na 1,5803 dolara, što je neznatno iznad nivoa od 1,5778 zabilježenog na kraju prošlonedeljnog poslovanja.
Dolar se na matičnoj njujorškoj berzi trenutno nalazi, prema evropskom takmacu, sasvim blizu najnižeg kursa u protekle dvije sedmice, ističe se u izvještaju agencije Blumberg.
Jen je na američkom tržištu oslabio i prema dolaru, jer je u Njujorku kotirao 105,73 za “zelenu valutu”, prema prethodnih 104,93.
Prema ocjeni londonskih deviznih dilera evro bi do kraja tekućeg tromjesečja opet mogao da “testira” kurs od 1,60 dolara koji je već premašio 21. aprila, kada je bio na istorijskom maksimumu.
Finansijski eksperti iz Londona ocjenjuju da je “retorika” koju u vezi kamatnih stopa primenjuju čelnici ECB sada jača u odnosu na izjave rukovodilaca Uprave federalnih rezervi SAD (Fed).
Predsjednik ECB Žan Klod Triše je, naime, jasno stavio do znanja da će banka, ukoliko bude potrebno, zaoštriti kamatnu politiku da bi sprečila rast inflacije, dok je presjednik Fed – a Ben Bernanki izjavio da američka emisiona banka više neće snižavati vlastitu osnovnu i druge interesne stope.
Prema nekim stručnim ocjenama ECB bi mogla, ukoliko se inflacija u zoni evra, koja je u maju uvećana na 3,6 odsto godišnje, bude povećavala, da podigne baznu kamatu do kraja ove godine za 0,5 odsto, na 4,50 procenata.
Tmuran dan za vlasnike akcija na berzama u Evropi počeo je saopštenjem da su hartije poznate banke UBS AG opale 2,2 odsto, na najniži nivo od marta, nakon izveštaja da će ta finansijska grupacija u drugom tromesečju imati gubitak od četiri milijarde franaka (3,9 milijardi dolara), zbog problema u poslovanju nekvalitetnim papirima od vrijednosti, poreklom s američkog hipotekarnog tržišta.
Nešto niži pad, od 1,7 procenata, zabilježen je u trgovini akcijama Dojče banke, dok su hartije najveće britanske kuće za hipotekarne zajmove – HBOS Plc – izgubile 1,8 odsto pređašnje vrijednosti.
Opale su, tokom jučerašnjeg poslovanja, takođe i akcije britanske aviokompanije “Britiš ervejz”, a na “udaru” su bile i hartije japanskog automobilskog giganta “Tojota” i švedskog “Volvoa”.
Svjetski indeks akcija MSCI oslabio je, na londonskoj berzi, 0,3 odsto i vredeo je 1.491,72 poena, dok je evropski Dau džons stok 600 opao 0,6 procenata, azijski Pacifik indeks – 1,5 a američki Standard purs – 0,4 odsto.
Opštem silaznom trendu na efektnim berzama odoljele su neke poznate industrijske i visokotehnološke firme, uključujući i nemački “Simens”. Vrijednost akcije tih kompanija je, uglavnom, blago uvećana.