BANJALUKA – Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da vlasti Srpske još nisu potpuno stale u kraj sivoj zoni po pitanju poslodavaca koji izbjegavaju da plaćaju svoje obaveze prema državi, ali da će pronaći način da i to uskoro bude riješeno.
Višković je za “EuroBlic” rekao da dio poslodavaca i dalje prijavljuje svoje radnike na najnižu platu /520 KM/, a ostatak novca isplaćuje u kovertama, te da je primijećeno da se minimalac u Srpskoj zloupotrebljava jer se isplaćuje i NK radnicima, ali i ljudima sa visokom stručnom spremom.
On je istakao da su mnogi prijavljeni na pomenuti iznos kako bi poslodavac izbjegao da plaća obaveze prema državi, tačnije, plaća obaveze samo za taj iznos od 520 KM.
“Moram poručiti tim poslodavcima – nemojte misliti kako ste vi pametni, pa ste prevarili vlast“, naglasio je Višković i dodao da se dio poslodavaca služi i time da prijavi radnika na četiri časa, pa ne plaća obaveze ni na 520 KM, već na pola od tog iznosa.
On je ponovio da je zaduženje Republike Srpske na Londonskoj berzi za 300 miliona evra po kamati od 4,75 odsto bilo predviđeno budžetom Srpske za 2021. godinu, usvojenim u Narodnoj skupštini polovinom decembra prošle godine.
“Priče da je zaobiđena Skupština nisu tačne. Budžetom je predviđeno kreditno zaduženje od 850 miliona KM, ali ono o čemu niko ne želi da piše jeste da 2021. godine Srpska vraća i obaveza iz prethodnog perioda od 780 miliona KM. I prošle godine smo imali zaduženje od 750 miliona KM. Nismo išli na Londonsku berzu jer smo imali kredit MMF-a, a ostalo smo obezbijedili od domaćih banaka. Morali smo da se zadužimo da bismo obezbijedili sredstva za budžet”, ukazao je Višković.
Višković je naveo da je novac sa Londonske berze, kada stigne, planiran za budžet za 2021, te da će biti servisirane obaveze navedene u ovom budžetu.
“Naš ukupni javni dug nije povećan zbog zaduženja na Londonskoj berzi zato što su ta sredstva ukalkulisana u naše ukupno zaduženje zaključno sa 31. decembrom 2020. Naš javni dug je 42,3 odsto, a maksimalno je 55 odsto. Naš ukupni dug je 53 odsto, a maksimalno je 60 odsto. Očito je da Republika Srpska još ima prostora da se zaduži do zakonskog limita. Primjera radi, ukupno zaduženje Crne Gore je 120 odsto. Ne možemo se porediti sa NJemačkom, Francuskom ili nekim velikim ekonomijama. Napadaju nas oni koji žele da Vlada dođe u poziciju da ne može da isplati penzije, plate, podsticaje, doprinose i sve ono što se isplaćuje iz budžeta”, pojasnio je Višković.
On je ponovio da banke na prostoru BiH nisu imale kapacitet da obezbijede toliko sredstava za emisiju obveznica na domaćem tržištu po manjim kamatnim stopama.
“Mi smo sada prvi put izašli na Londonsku berzu kao Srpska. Dakle, entitet u sastavu BiH. Nikad i niko, a pitanje je hoće li ikada iko na Londonsku berzu izaći, a da nije država. Zar to nije veliki uspjeh? Treba reći da su mnogo jače ekonomije imale daleko veću kamatnu stopu kada su prvi put izlazile na Londonsku berzu. Republika Srpska je izlaskom na Londonsku berzu pokazala da ima institucije, ljude i kapacitet da obezbijedi dodatna finansijska sredstva za svoj budžet i građane, bez ucjena”, rekao je Višković.
Višković je naveo da je za Kompenzacioni fond u ovoj godini planirano da iz budžeta bude izdvojeno 90 miliona KM.
“Iz kojih sredstava bismo izdvojili taj novac? Nisam ja kriv što se pojavila pandemija virusa korona, niti je iko to mogao planirati. Oni koji kritikuju – njih to ne zanima. NJih ne zanima da li imamo dovoljno ležajeva u našim zdravstvenim ustanovama, da li imamo obezbijeđeno dovoljno zaštitne opreme za zdravstvene radnike, da li imamo obezbijeđeno sve što je potrebno za liječenje pacijenata”, rekao je Višković i dodao da je lani izdvojeno 218 miliona KM pomoći realnom i zdravstvenom sektoru.
On je podsjetio da je, zahvaljujući naporima vlasti, u periodu pandemije zabilježen veći broj zaposlenih nego godinu prije toga, kao i da postoji rast plata i penzija, te najmanji pad bruto domaćeg proizvoda /BDP/.
“Pad ekonomije u Srpskoj bio je blaži nego u okruženju. Jedino je Srbija imala manji pad BDP od nas. Srbija je u prošloj godini imala pad BDP od 1,9 odsto dok je Srpska imala pad BDP od 2,8 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom za prva četiri mjeseca ove godine u Srpskoj je 86 odsto. Prihodi koje ubire naša Poreska uprava su znatno veći za prva četiri mjeseca ove godine nego prošle godine ili 2019. godine”, naglasio je Višković.
Kada je riječ o najavljenom povećanju plata prosvjeti, kulturi, policiji, zdravstvu i pravosuđu, Višković je rekao da je planirano povećanje od pet procenata i da su u toku razgovori resornih ministarstava sa nadležnim sindikalnim organizacijama o tome.
Premijer Srpske je, govoreći o povećanju najniže plate u Republici Srpskoj, naveo da su u toku pregovori na Ekonomsko-socijalnom savjetu, ali da ne očekuje da će se sindikat i poslodavci dogovoriti.
“Tako da ćemo, vjerovatno, mi kao Vlada, poslije završenih pregovora, sjesti i razgovarati o toj temi. Ne želim danas da spekulišem hoće li doći do povećanja ili ne. Moram podsjetiti da je najniža plata u Srpskoj trenutno među najvišim u okruženju, osim Hrvatske koja je članica EU. Najniža plata u Srpskoj je 266 evra, a u FBiH 208 evra, Crnoj Gori 222 evra, a u Sjevernoj Makedoniji 247 evra. Srbija jedino ima nešto veću najnižu platu, koja iznosi 272 evra”, rekao je Višković.
On je rekao da je netačno da su penzije u FBiH duplo veće nego u Srpskoj, navodeći da je tamo prosječna penzija 429 KM, a u Srpskoj 415 KM.
“Nažalost, u našem penzionom sistemu ima samo 7,8 odsto penzionera sa punim radnim stažom. To govori da smo prihvatili u penzioni sistem mnoge ljude da imaju kakvu-takvu egzistenciju. Tačno je da je najniža penzija kod nas 207 KM, ali niko ne kaže da drugdje ne bi dobili ni toliko. Volio bih da im Srpska može dati više novca. Niko ne pominje to da nam FBiH duguje više od milijardu KM za neisplaćene penzije za naše građane koji su zaradili te penzije u tom entitetu prije rata u BiH. Tražimo da nam FBiH vrati taj novac”, rekao je Višković.
On je podsjetio da je ovdašnja zbirna stopa poreza i doprinosa na bruto platu 32,8 odsto, a u FBiH 41,5 odsto, u Srbiji 36,55 odsto, Hrvatskoj 36,5 odsto…
“Isto tako u Srpskoj neoporezivi dio plata iznosi 256 evra, FBiH 153 evra, Srbiji 156 evra, Hrvatskoj 531 evro, Crnoj Gori nula, a u Sjevernoj Makedoniji 130 evra. Planiramo u narednim danima da neoporezivi dio plata još povećamo. Vjerovatno ćemo praviti set zakona gdje ćemo omogućiti da to još povećamo kako bismo omogućili i realnom sektoru da poveća plate radnicima. Želimo da rasteretimo poslodavce i da taj dio za koji budu rasterećeni pretoče na povećanje plata u realnom sektoru”, istakao je Višković.
Kada je riječ o odluci Vlade da dio boraca dobije određenu novčanu pomoć za vaskršnje praznike, Višković je rekao da je mnogo boraca koji nisu socijalno ugroženi i da su vlasti smatrale da pomoć treba dati onima koji jesu.
“Hoćemo da pomognemo našim saborcima, kolegama koji su zbog pandemije, gubitka radnog mjesta, godina života, bolesti ili nečeg trećeg u poziciji da im treba pomoć. Je li to loša namjera? Kritikuju nas da dijelimo borce – što nije tačno. Mi samo hoćemo da pomognemo najugroženijima”, ponovio je Višković.
On je rekao da uslove dobijanja pomoći kreirala radna grupa u kojoj su bili svi predstavnici nevladinog sektora koji predstavljaju te kategorije.
“Na taj naš javni poziv, koji je završen 5. maja, prijavilo se 14.000 osoba. Lokalne zajednice, odnosno njihove komisije za boračko-invalidsku zaštitu treba sada da to sve pregledaju i kažu ko ispunjava uslove. Čekamo da odsjeci za boračko-invalidsku zaštitu u lokalnim zajednicama obrade podatke i pošalju nam”, rekao je Višković.
Kada je riječ o predstojećoj zajedničkoj sjednici vlada Srbije i Srpske, Višković je rekao da je saradnja na najvišem mogućem nivou, te da će se razgovarati o brojnim projektima, od izgradnje auto-puta, aerodroma u Trebinju, HES Gornja Drina.
“U ponedjeljak će biti postavljen i kamen temeljac za početak pripremnih radova za izgradnju `Buk Bijele`. Imamo mnogo zajedničkih projekata sa Srbijom, poput izgradnje spomen obilježja u Gradini. Srbija će pomoći neke lokalne zajednice iz Srpske i FBiH u kojima je srpsko stanovništvo. Svi projekti rađeni su sa Srbijom na transparentan način. Koristeći Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama između Srpske i Srbije ekonomski povezujemo naše ljude sa jedne i druge strane Drine. Ekonomski povezivati naše ljude je cilj i Srbije i Srpske”, ukazao je Višković.
Premijer Republike Srpske istakao je da je dao nalog resornom ministarstvu u smislu da najbolji studenti javnih univerziteta dobiju posao ove godine, jer su oni budućnost Srpske. Euroblic