BEOGRAD, Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope ima i politički i ekonomski značaj za Srbiju, a prihvatanje bar dijela projekata bilo bi dobar podsticaj za posustalu srpsku privredu, smatraju analitičari.
Profesor emeritus Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja smatra da je politički značaj samita u tome što je Srbija dobila pravo da bude domaćin Samita kao treća zemlja od 16.
“To ima specifičnu političku težinu. I ekonomski gledano Samit je važan jer očekujem da će poslije njega biti donesene konkretne mjere i planovi za realizaciju određenih projekata”, izjavio je Crnobrnja za beogradski dnevnik “Danas”.
On kaže da je pruga Beograd – Budimpešta prioritet Kine i ističe da to nije investicija već vrlo povoljan kredit sa niskom kamatom i na 20 godina.
Na pitanje kako će Srbija imati koristi od Kine kada su oni zainteresovani za plasman svoje robe, a ne uvoz iz Srbije, Crnobrnja navodi da u trgovinskoj razmjeni Srbija ne može puno da profitira, jer je kineski izvoz na tržište Srbije vrijedan 1,3 milijarde evra, a Srbije u Kinu samo 20 ili 30 miliona.
“Međutim, ako bude revitalizovana pruga od Beograda do Budimpešte, to će nama koristiti jer ćemo se mi i naša roba voziti tom prugom, a ne Kinezi”, kaže Crnobrnja.
Konsultant za investicije Milan Kovačević kaže da bi za posustalu domaću privredu bio vrlo dobar podsticaj ako bi partneri iz Kine ili zemalja centralne i jugoistočne Evrope prihvatili bar desetak značajnijih, od ukupno 70 projekata “teških” oko dvije milijarde evra, koje je Srbija pripremila za Samit.
Kovačević upozorava da će se Kinezi opredijeliti za ulaganja tamo gdje vide da je za njih to dobar posao i gdje će moći najveći dio ili sve da odrade njihove kompanije.
On smatra da je sa tako velikim partnerom kao što je Kina trebalo ući u drugačiji oblik saradnje, povezivanjem privrednika, ne bi li oni nešto od svoje proizvodnje prenijeli u Srbiju.
Kovačević kaže da je rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta prilično izvjesna jer u njoj učestvuju dvije države, ali da bi za Srbiju bilo značajno da se taj pravac sjever – jug produži.
“Za tu mogućnost Kinezi bi mogli da se zainteresuju jer već imaju luku u Grčkoj koja je za njih tačka iz koje robu transportuju dalje u Evropu. Ipak, nama bi još više značilo kada bi Beograd bio terminal”, rekao je Kovačević.
On vjeruje da bi nagovještaj izgradnje luke na Dunavu i zatim slobodne bescarinske zone u Krnjači mogao da privuče investitore.