Prema podacima Cefica, do gašenja proizvodnje došlo je u svim delovima Evrope, a najviše u Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Centralna i istočna Evropa doprinele su padu proizvodnje hemijske industrije Evrope sa 14 odsto.
Sektor je pod velikim pritiskom i lomi se. Stopa zatvaranja se udvostručila u godinu dana, a još gore, godišnja ulaganja su prepolovljena i gotovo da ne postoje. Ove godine potrebna je odlučna akcija, sa presudnim uticajem na nivou fabrika – upozoravaju iz Cefica.
Podaci Cefica o gašenju proizvodnje ne odnose se na restrukturiranja unutar firmi koje su nastavile da proizvode, ali su smanjile proizvodne kapacitete.
Hemijska industrija u EU nalazi se u fazi prekretnice svog poslovanja, više nego ikad u istoriji,ocenjuje Gordana Pehnec Pavlović iz Sektora za industriju Hrvatske privredne komore (HGK). Osim visokih troškova energije, ona kao ključne izazove evropske hemijske industrije navodi i nepoštenu globalnu konkurenciju i slabu potražnju.
Istovremeno se podstiču ulaganja u inovacije i održivost, odnosno u zelenu i digitalnu tranziciju. Zbog toga investitori gube interes za ulaganje u hemijsku industriju EU, a ta ulaganja odlaze na treća tržišta, gde se beleži kontinuirani rast proizvodnje i izvoza, dok se u EU zatvaraju pogoni i gube radna mesta – napominje Pehnec Pavlović.
Potvrđena ulaganja smanjila su se za 500 odsto, sa 7,6 milijardi evra u 2022. na 1,5 milijardi evra u 2025. komentariše Cefic. Najveća ulaganja unutar sektora usmerena su na proizvode koji su deo lanca vrednosti baterija i skladištenja električne energije, kao i na smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Osim povećanih cena energije, glavni uzroci smanjenja proizvodnje u EU bili su pad potražnje, prekapacitiranost i regulatorni faktori.
Prema anketi HGK, glavne prepreke razvoju hemijske industrije su zastarela i nedovoljna infrastruktura, nedovoljni finansijski podsticaji za tehnološke inovacije, visoka cena energenata, nedostatak dostupnih “zelenih” održivih sirovina, tehnički izazovi u recikliranju otpada i ponovnoj upotrebi proizvoda, stalne promene zakona koje je teško pratiti, kao i sve zahtevniji industrijski standardi koji povećavaju troškove proizvoda.
Za hemijsku industriju značajna je izjava Ursule fon der Lajen da je hemijska industrija “majka svih industrija”, jer obezbeđuje vitalne inpute za više od 96 odsto proizvedene robe, od baterija do odbrane, i važno je zadržati njenu proizvodnju u EU – podseća Pehnec Pavlović.
Takođe napominje da je Evropska komisija prošle godine donela Akcioni plan za povećanje konkurentnosti hemijske industrije, balansirajući ciljeve Zelenog plana sa industrijskom snagom kako bi se održala proizvodnja u Evropi.
Prema podacima HGK, hrvatska hemijska industrija beleži rast proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu od 13,7 odsto, što je zasluga pokretanja proizvodnje veštačkih đubriva.
Hemijska industrija čini 2,33 odsto ukupne industrijske proizvodnje u Hrvatskoj i 5,79 odsto ukupne vrednosti izvoza. Prema nalazima Cefica, međugodišnji pad ulaganja u nove proizvodne kapacitete evropske hemijske industrije u prošloj godini iznosio je čak 86 odsto, nakon što je u 2024. proizvodnja proširena za 2,7 miliona tona, a u 2025. za svega 300.000 tona.
