BRISEL, Ekonomska prognoza nije nimalo ružičasta – Evropska centralna banka očekuje da će u prvom kvartalu 2012. pritisak na berze i banke biti veći nego nakon sloma “Leman bradersa” 2008. godine.
Zemljama evrozone koje su posebno pogođene dugovima hitno treba 200 milijardi evra svježeg novca da bi otkupile dio svojih obveznica i vratile stabilnost.
Lideri zemalja EU 9. decembra dali su domaće zadatke svojim ministrima finansija – treba sakupiti 150 milijardi evra i uputiti ih u Vašington na adresu Međunarodnog monetarnog fonda – isplata, koja se očekuje narednih dana, ojačaće pomoć evrozoni.
Na telefonskoj konferenciji ministara finansija nije sve išlo glatko – Velika Britanija neće učestvovati, a Njemačka savezna banka oklijeva.
Ohrabrujući su pozitivni odgovori iz Poljske, Švedske i Češke – zemalja čije su valute zlot, odnosno krune, a ne evro. Nakon konferencije šef evrozone premijer Luksemburga Žan-Klod Junker rekao je da će para biti, ali detalje nije precizirao.
Njemački ministar Šojble nije znao šta da kaže. Naime, Savezna banka (Bundesbank) još ne žuri sa odlukom. “Nije hitno”, kaže predsjednik ove banke Jens Vajdman.
Njemačka je ubjedljivo najjača ekonomija Evrope, te je zato i udio u pomenutih 150 milijardi veliki – čak 45 milijardi evra. Zato čelnici banke čekaju da i države van EU prihvate da ojačaju budžet MMF-a.
Bijela kuća nije oduševljena idejom, Kremlj je navodno spreman da uputi novac.
Novi šef Evropske centralne banke Mario Dragi ipak je naglasio da raspad monetarne unije nije opcija: “Evro se ne može povući”.
Dragi je dodao da namjera evropskih zemalja da osnuju drugačiji fiskalni štit bez učešća Velike Britanije za sada nije dala pozitivne efekte na tržištima.
Taj novi štit trebalo bi da permanentno čuva evropsku valutu. Njemačka je spremna da već sljedeće godine plati svoj dio od 21 milijarde evra, iako je ovaj izdatak najprije bio planiran u budžetu za 2013. godinu. Najveći optimisti vjeruju da bi novi finansijski štit mogao da bude aktivan već za pola godine.
Tehnički, to neće biti institucija EU, jer zemlje EU u ovom slučaju nisu bile jedinstvene. Brisel, naime, priprema poseban ugovor koji će, kako se nada Herman van Rompej, potpisati 26 zemalja EU – samo bi Britanija trebalo da ostane van dogovora.
Prvi nacrt novog sporazuma mogao bi da se pojavi na posebnoj sjednici lidera EU krajem januara, usvajanje se očekuje u martu, a zatim do ljeta ugovor treba da ratifikuju skupštine svih zemalja.
Uprkos svim naporima, državama nad glavom stoji mač agencija za procjenu kreditne sposobnosti. Ako tri velike agencije procijene da u određenoj zemlji postoje rizici, te smanje kreditni rejting te zemlje – tržišta odmah reaguju, a povjerenje investitora pada.
Agencija “Fič” nedavno je saopštila da ne vidi sveobuhvatna i konačna rješenja kada je riječ o problemima evrozone. U pitanje se dovode čak i maksimalni AAA rejtinzi Francuske ili Njemačke – navodi “Dojče vele”.
Njemački ministar Šojble stalno ponavlja da je glavni zadatak vraćanje povjerenja. Njegov italijanski kolega iz resora privrede Vitorio Grili u jednom intervjuu je priznao: “Svi znamo da Evropa nije bila u stanju da uvjeri tržišta da su postojeće mjere dovoljne za zaustavljanje krize. Tu mora još nešto da se uradi”.
