Piše: Saša Stevanović
Približava se kraj godine. Svode se finansijski računi, stvaraju se pripreme za naredni period. UIO je saopštio podatak u kome javni prihodi bilježe rekordne iznose. Javni prihodi su uvijek najvećim dijelom posljedica ekonomskih aktivnosti.
U Republici Srpskoj za prvih 10 mjeseci indirektni porezi su porasli za 25 odsto ili 280 miliona KM. Direktni za 217 miliona KM. Ukupno je prikupljeno više od 500 miliona KM za prvih 10 mjeseci nego prethodne godine. Ekonomski rast je između 10-12 odsto, a inflacija je oko 3 odsto.
Građani su učestvovali u ekonomskom rastu plaćajući viši nivo cijena za oko 3 odsto. Ukoliko posmatramo ekonomsko bogatstvo koje je stvoreno 2020. godine u iznosu od 11,1 milijardu KM samo po osnovu većeg nivoa cijena ekonomski rast će iznositi 330 miliona KM. Viša cijena znači manju kupovnu moć. Prethodna godina je godina koja ukazuje da je ekonomsko tkivo sačuvano, prije svega broj radnih mjesta – zaposlenost.
Pristupilo se garantovanju očuvanja većine radnih mjesta. Za razliku od Republike Srpske, u SAD još nije dostignuta zaposlenost od prije pandemije. SAD je ekonomski sistem koji je pružio najobimniji, najsveobuhvatniji program borbe protiv kovida-19 u ekonomskom smislu.
Ukupna podrška je oko 25 odsto BDP-a. Novac se dijelio svima, tzv. koncept novca iz helikoptera. Radna mjesta iako se nisu garantovala, ove godine se razvijaju koncepti u tom pravcu. Eksperimentiše se sa modernom teorijom novca. Ukoliko se s tim uspije, mnogi ekonomski postulati će se mijenjati, a mi ćemo se prilagođavati. Takođe, ekonomski sistem Federacije BiH još nije dostigao nivo zaposlenosti prije pandemije. Trenutni nivo zaposlenih u avgustu je 524.000 u odnosu na 530.000 koliko je bilo zaposleno prije pandemije.
Za razliku od prošle krize 2008/09. kada je Republici trebalo osam godina da vrati broj zaposlenih koji je imala 2008. godine, ova kriza nije uticala na pad zaposlenosti. Jedan ključni faktor produktivnosti je sačuvan, a to je rad.
Godina je krenula izuzetno dobro. Rast industrijske proizvodnje, rast izvoza 30 odsto, rast potrošnje, najavljeni rast plata, rast poreskih prihoda. Iako će ekonomski rast biti blizu 12 milijardi KM, na prvom polugodištu je rast iznosio 500 miliona KM, a od avgusta komplikuje se politička situacija. Uticaj na ekonomska očekivanja je bio razarajući. Građani su smanjili potrošnju, vjeru u budućnost i optimizam, koje je očuvanje radnih mjesta i rast plata možda i probudilo. Inflacija i inflatorna očekivanja zakomplikovala su poslovanje i dodatno umanjila kupovnu moć. Bez rasta plata u prethodne tri godine od 15,8 odsto ona bi bila još i manja. Pretpostavku za koheziju u društvu ne bismo imali. Nivo kapitala u sistemu je rekordan.
Depoziti u BiH su povećani za tri milijarde u prvih devet mjeseci. Ekonomski sistem Republike u prethodnih 15 godina pruža informacije o njegovom funkcionisanju. Šta je ključ ekonomskog rasta i na koji način praviti planove za dalje? Činjenica da je bruto dodata vrijednost Republike u tom periodu 2005-2020. godine rasla po stopi od 4,9 odsto, dok je rast u Evropskoj uniji 2,3 odsto. Činjenica da se to odvijalo u uslovima svjetske ekonomske krize 2008/09, krize evrozone 2012, poplave 2014. godine i trenutne krize izazvane kovidom-19.
Činjenica je da je privreda učestvovala 2005. godine u kreiranju bruto dodate vrijednosti sa 42 odsto, dok je u 2020. godini učestvovala sa 56 odsto. Iako je ukupna bruto dodata vrijednost rasla po stopi od 4,9 odsto na nivou Republike, rast bruto dodate vrijednosti same privrede je iznosio 7 odsto. Period od 2014-2017. godine je period najveće stope rasta privrede. U 2020. godini privreda nije imala pad bruto dodate vrijednosti, Republika je zabilježila pad od -0,23 odsto, dok je pad u evropskoj uniji bio -4,06 odsto.
Oko 18 puta je veći intenzitet šoka bio u Evropskoj uniji. Pomoć ekonomiji osam puta manja u Republici. Sve su to poruke ekonomskih modela prisutnih u Republici Srpskoj.
Očekivano u borbi protiv ekonomske krize, najveću ulogu pruža javni sektor. Iako su privreda i privrednici vjerujući u poruke države profitirali, očuvavši svoje ekonomsko tkivo, nivo šoka koji nije zabilježen u prethodnih 100 do 150 godina je predstavljao izazov.
Upravo na tom vjerovanju između nivoa javnog i privatnog sektora formiran je rezultat. Nivo duga je očekivano porastao i trenutno čini 52 odsto bruto dodate vrijednosti. Ekonomski sistem Republike Srpske je 2015. godine bio na nivou duga od 57 odsto, a 2005. na nivou duga od 59 odsto. Već postoji iskustvo iznad trenutne granice nivoa duga.
Ostvaren je deficit od oko 600 miliona KM. Deficit jednih je uvijek suficit drugih. Ako je država u deficitu, ili privreda ili stanovništvo je za taj nivo u suficitu. Standardna mjera i ispravna politika u kriznim situacijama.
Republika je emitovala dug u inostranstvu, po drugi put. To znači da će međunarodne rejting agencije svake godine u narednih pet godina pratiti fiskalnu poziciju Republike i davati svoje rejtinge. U avgustu 2021. potvrđen je nivo rejtinga B. To je nivo rejtinga koji nije investicioni, koji je špekulativan, ali je to nivo rejtinga koji ukazuje da je vjerovatnoća da će bankrotirati Republika u narednoj godini 1,65 odsto, a u narednih pet godina 5,8 odsto. Svake godine možemo pratiti tu informaciju i odnositi se prema njoj na adekvatan način. Iznos duga na inostranom tržištu je emitovan po cijeni od 4,75 odsto. Zaključno sa 11. avgustom ukoliko želite kupiti taj dug ne možete ostvariti veći prinos od 3,14 odsto.
U Evropi, gdje je godišnja inflacija zaključno sa oktobrom 2021. godine 4,1 odsto, svaki kupac te obveznice će ostvariti negativan realan prinos. Negativan realni prinos za jedne je pozitivan realni prinos za druge. Inflatorna očekivanja pogoduju dužnicima i preduzetnicima, a loše utiču na kreditore i štediše. U godini iza nas dosta je diskusije bilo u medijskom prostoru o ovoj emisiji. Diskusija je bila prije svega politička, manje ekonomska, i dobro je da se diskutuje, a najbolje ako glas ima struka.
Dobro je da se u javnosti diskutuje o važnim temama. Dug ove i buduće generacije svakako je jedna od njih. Republika Srpska je u 2020. godini na ime kamata platila 1,2 odsto BDP-a. Ove godine će platiti oko 1,15 odsto BDP-a. Rasprave se vode o tome da li će Republika platiti 1,2 odsto ili 1,15 odsto na ime kamata. Situacija u kojoj je inflacija u Republici 3 odsto daje novu dimenziju rasprave. Svake godine postavljaju se ciljevi ekonomskih politika, jedan od glavnih je povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede sa ciljem povećanja plata.
Konkurentnost privrede svakako se mjeri učešćem izvoza u BDP-u. Izvoz je sa 1,1 milijarde povećan na 4,2, koliko se očekuje krajem 2021. godine. Izvoz je povećan četiri puta, dok je u istom periodu ekonomija povećana dva puta, kao što je povećan i uvoz. Konkurentnost privrede je duplo veća, dok je produktivnost privrede povećana 2,5 puta. To se reflektovalo u povećanje plata te rastom privatne potrošnje. Izvoz i privatna potrošnja su ključ višeg ekonomskog rata. Agregatnom tražnjom se na kratak rok upravlja ekonomijom. Još se sa sigurnošću ne zna u kom pravcu će se zdravstvena i ekonomska kriza kretati. U neizvjesnosti saveznik je kratkoročno promišljanje. Privatne investicije zadovoljavaju ili unutrašnju ili inostranu tražnju. Rastom domaće ili ino-tražnje mi povećavamo privatne investicije. Činjenica da novčana masa raste po stopi od 8,8 odsto u ekonomiji koja raste po stopi od 4,7 odsto u odsustvu veće inflacije znači samo jedno, a to je da se obrt novca u sistemu smanjuje.
Činjenica da je Republika Srpska u periodu 2005-2020. godina investirala oko 5,4 milijarde KM u javne investicije, bez ovih javnih investicija obrt bi bio još i manji. Još od Kejnza su javne investicije bile recept za podizanje nivoa ekonomske aktivnosti. Vremena su se mnogo promijenila.
Trenutno najveća javna investicija treba da bude u ljude, u njihov životni standard. Ideje sadržane u knjizi “Mit o deficitu” će uticati na ekonomsku politiku još ekonomski najjače države svijeta. Ove ideje stavljaju u plan običnog čovjeka i garantovanje radnog mjesta. Investicijom u ljude investira se u sadašnju ili buduću potrošnju. Najveći obrt novca je u potrošnji. Potrošnja je najviše locirana kod mladih i stanovništva u trećoj dobi. Svi ostali štede. Štednja u uslovima negativnih kamatnih stopa ima svoje izazove, a dugoročna najveće. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi o budućoj inflaciji. Bivši glavni ekonomista MMF-a Olivije Blančard tvrdi da je inflacija od 4 odsto za razvijene zemlje ekonomski dobar nivo. Sljedstveno tome, za one koje su manje razvijene ni 7 odsto nije mnogo. Jednu činjenicu treba imati na umu: inflacija između tri i sedam odsto malim otvorenim ekonomijama koje imaju karakteristike kao Republika Srpska pozitivno djeluje. Motiviše vlasnike štednje da njom raspolažu u obliku imovine kome inflacija najmanje šteti, na preduzetnike djeluje pozitivno jer relativnu cijenu duga smanjuju i preduzetnici su motivisani da rizikuju više. Ključni problem ovih inflatornih očekivanja jeste očuvanje kupovne moći. Kupovna moć se najviše smanjuje kod niskih dohodaka, penzionera i mladih.
Diskrecionim mjerama – mjerama koje se dešavaju samo prema potrebi može se uticati kako na očuvanje kupovne moći, tako i na ubrzanje ekonomije. Ukoliko smo u prethodnih 15 godina uspjeli da nivo ekonomske aktivnosti duplo povećamo, prosječnu platu za 105 odsto, prosječnu penziju za 112 odsto i na osnovu toga prikupili dovoljno informacija za upravljanje, a identičnu stopu rasta ne postignemo za 10 godina, kao generacija nismo mnogo uspjeli. Početna pozicija je više nego dobra, rast ekonomije koji je zabilježen u 2007. i 2008. godini, radna mjesta nismo izgubili. Izazovi su drugačije prirode.
Izazovi su na strani gomilanja novca i nedostatku investicionih alternativa, gubitku optimizma u budućnost. U siromaštvu je veća sloga nego u bogatstvu. Kako nam raste kupovna moć, kako raste blagostanje bez duhovnog razvoja ovog društva rašće i nezadovoljstvo. Kad za 10 godina uspijemo da povećamo ekonomiju duplo, tada ćemo biti na donjoj granici zemalja visokog nivoa dohotka. Stopa rasta koja je potrebna je oko 7 odsto. Ako analiziramo prethodnih 15 godina i odnos medija prema ekonomskim dešavanjima, naraciju o ekonomiji, svako može da izvuče zaključak pregledom štampe ili TV sadržaja tog doba. Ekonomska naracija kolega ekonomista je često negativna. Negativnom naracijom ostvaren je rast od 5 odsto u prethodnom periodu, periodu fiskalnog šoka, ekonomske krize, krize evrozone, poplava i krize izazvane kovidom-19. U 15 godina pet kriza.
Ulažući u upravljanje kriznim situacijama, u prevenciju nastanka kriznih situacija, uz čuvanje iskustva i ljudi koji su iz tog perioda, uz umjerenu narativnu ekonomiju, uz smanjenje svega negativnog u tom periodu, rast od 7 odsto je moguć. Uz pozitivnu naraciju moguće je i više.
Uz stopu rasta od 7 odsto godišnje imaćemo duplo veću ekonomiju za 10 godina, duplo veću kupovnu moć, duplo veću platu i duplo veću penziju. Da li ćemo biti duplo srećniji je stvar lične percepcije. Bogatstvo i plata ne donose sreću, mada je lakše u materijalnom smislu. Pravo bogatstvo se stiče većom porodicom i harmoničnijim odnosima među ljudima. Ideal ekonomskog rasta nasljeđuje ideal ekonomskog razvoja, kada je više novca to je pretpostavka za kvalitetniji razvoj. U kojem pravcu će nas nositi trendovi zavisi od našeg prilagođavanja njima. Za početak cilj da plata svakog zaposlenog na godišnjem nivou raste za 100 KM iduće godine znači prilagođavanje trendovima i osnov za rast ekonomije duplo u narednih 10 godina.
Nezavisne novine
