NOVI SAD, Niš – Dimitrovgrad – Sofija (Dupnica) predstavlja alternativni pravac snabdjevanja gasom, čime bi se stvorili uslovi za gasifikaciju istočne i južne Srbije. Sastanak predstavnika „Srbijagasa”, „Bulgartransgasa”, Energetske zajednice i Evropske komisije zakazan za 27. januar u Beču pouzdan je signal da Evropa ozbiljno vidi srpsku gasnu kompaniju kao partnera u regionalnim poslovima povezivanja gasnih sistema na relaciji Niš –Dimitrovgrad – Sofija.
„Srbijagas” će, kako potvrđuje generalni direktor Dušan Bajatović, biti nosilac realizacije projekta izgradnje gasovoda Srbija–Bugarska u delu koji prolaze preko naše teritorije. Ovom interkonekcijom obezbjeđuje se energetska sigurnost ne samo naše zemlje već i regiona, pa i same Evropske unije.
Iako je Vlada Srbije povjerila posao gasifikacije južne Srbije „Jugorosgasu”, ćerka firmi „Gasproma”, u „Srbijagasu” podsećaju da je ovo srpsko preduzeće jedino licencirano od strane Agencije za energetiku da upravlja svim gasovodima za transport preko teritorije Srbije
Niš – Dimitrovgrad – Sofija (Dupnica) predstavlja alternativni pravac snabdjevanja gasa, čime bi se stvorili uslovi za gasifikaciju istočne i južne Srbije i to tako što bi na taj cjevovod trebalo da se priključi oko 200.000 novih domaćinstava. To je istovremeno i preduslov za povezivanje i snabdjevanje gasom Makedonije i Kosova.
Iako je cijeli projekat bio zamišljen tako da se pravac Dupnica – Niš koristi samo za tranzit ruskog gasa, budući da je Dupnica na tranzitnom gasovodu čiji je kapacitet rezervisao „Gasprom”, sada se ozbiljno razmatra mogućnost povezivanja na bugarsku gasovodnu mrežu Sofija – Niš. Predviđeno je da gasovod bude dvosmjerni, obezbjeđujući pristup skladištima gasa i u Srbiji i Bugarskoj. Pravac toka jug–sever bi omogućio dovod gasa iz Turske, Grčke i Alžira do Srbije i dalje prema Makedoniji i BiH. Dok bi istovremeno pravac sever–jug omogućio Bugarskoj pristup sjevernim i zapadnim gasovodnim sistemima preko Mađarske i Srbije.
Upitan kada je realno očekivati da se smanji zavisnost Srbije od uvoza ruskog gasa i kada bi gasovodom koji će ići od grčke luke Aleksandrupolis do srpske granice mogao da poteče gas nekog drugog snabdevača, Bajatović kaže da je to na dugom štapu i da prije 2020. godine o tome ne treba ni razmišljati.
Evropska komisija trebalo bi da razmotri mogućnosti finansiranja srpskog dijela projekta, dok bi „Bulgartransgas” i „Srbijagas” trebalo da oforme radnu grupu koja će biti zadužena za izradu studije izvodljivosti koja treba da bude završena do maja 2010. godine. Politika
Ceo projekat mora biti operativan najkasnije početkom 2015. godine.
U „Srbijagasu” ističu da je za realizaciju posla potrebna politička i finansijska podrška EU. A da bi projekt mogao da koristi pomoć evropskih fondova, mora biti završen do početka 2015, što znači da radovi na izgradnji treba da počnu najkasnije do sredine 2013. godine.
Izgradnja bi mogla biti ugovorena do sredine 2011, kako bi već u drugom kvartalu 2012. gradnja startovala. U najboljem slučaju, projekat može biti završen do sredine 2013, ali samo pod uslovom da se dnevno grade dva kilometra gasovoda.
Bajatović ističe da je za Srbiju prioritet da ima više različitih pravaca snabdevanja gasom, te ukoliko bi počela i gradnja gasovoda „Nabuko” naša zemlja bila bi spremna da se jednim krakom priključi i tom cevovodu.
Veća energetska sigurnost
