BANJALUKA – Da se dokapitalizacija „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET) „lomi preko koljena“ i sprovodi bez ozbiljnih planova pokazuje i činjenica da je uprava „Elektroprivrede RS“ objavila da će, pored Matičnog preduzeća, i državni fondovi kupiti akcije, ali ne pojašnjavajući odakle će to biti finansirano.
Na konferenciji za medije, koju je u četvrtak organizovala uprava ERS-a i HET-a, direktor HET-a Gordan Mišeljić rekao je da Republika Srpska posjeduje 80 odsto akcija tog preduzeća i da će tako i ostati.
Prije toga su iz Matičnog preduzeća rekli da će kupiti 65 odsto emisije akcija HET-a i zadržati postojeće vlasništvo.
Da bi to realizovali neophodno im je 81,9 miliona KM, a iz Uprave ERS-a na pitanja CAPITAL-a odakle će izdvojiti novac za to ne odgovaraju, kao ni na pitanje na osnovu čega je određena cijena po akciji i zašto je predloženo da se izuzimaju od preuzimanja oni koji steknu više od 30 odsto akcija?
Umjesto toga, na konferenciji za medije obećali su da će i državni fondovi zadržati postojeće vlasništvo, takođe ne pojašnjavajući iz kojih izvora će to biti finansirano.
Kao što je poznato, Fond za restituciju u HET-u ima udio od pet odsto i da bi to zadržali treba im 6,3 miliona maraka za kupovinu akcija. Međutim, nije poznato da li taj novac imaju.
U Investiciono-razvojnoj banci (IRB) Republike Srpske, koja upravlja Fondom za restituciju, ne žele da pojasne da li će Fond kupiti akcije HET-a.
Umjesto odgovora na pitanja da li će i iz kojih izvora finansirati kupovinu akcija HET-a, da li je to planirano i kojim aktima, vršilac dužnosti direktora IRB-a Dražen Vrhovac navodi da će Fond postupati tek nakon Skupštine akcionara HET-a.
„Skupština akcionara HET-a na kojoj bi trebalo da bude razmatrana odluka o dokapitalizaciji ovog društva zakazana je za 21. januar. U vezi sa odlukama koje budu usvojene na predstojećoj sjednici Skupštine akcionara Fond za restituciju Republike Srpske će blagovremeno postupati rukovodeći se, prije svega, najboljim interesima Republike Srpske, kao i potrebom za očuvanjem i uvećanjem vrijednosti imovine koja mu je povjerena na upravljanje“, naveo je Vrhovac.
Drugi fond koji ima udio od 10 odsto u HET-u je Penzijski rezervni fond (PREF) i on bi u kupovinu akcija trebalo da uloži 12,6 miliona maraka kako bi zadržao udio koji ima. Prema bilansu stanja, koji je vidljiv iz mjesečnog izvještaja tog Fonda za decembar 2021. godine, gotovina kojom su raspolagali na 31. decembar iznosila je 8,5 miliona KM.
Sve ovo pokazuje da dokapitalizacija HET-a nije planirana dobro i da se sve „lomi preko koljena“, saglasni su stručnjaci za tržište kapitala.
Tvrde da i dalje ostaju pri stavu da je na ovaj način pokušana privatizacija HET-a „na mala vrata“, te da se ERS sada povlači s obzirom na negativnu percepciju javnosti prema prodaji dijela strateškog preduzeća, odnosno „Elektroprivrede RS“.
Podsjećamo, CAPITAL je otkrio da HET planira dokapitalizaciju, što su stručnjaci ocijenili pokušajem privatizacije, ali su iz ERS istakli da to nije tačno. Mali akcionari su ogorčeni i tvrde da je na sceni smišljeno otimanje pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara HET-a.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
imaju li ti vasi strucnjaci za trziste kapitala svoja licna imena ili ste ih izmislili, plod su vase bujne maste ?
Pošto se vrši nova emisija akcija nesaglasni akcionari po zakonu imaju pravo zahtijevati isplatu ssvojih akcija od HERT-R-A i to po knjigovodstvenoj cijeni od 2,38KM. U zadfnjih šest mjeseci nije se trgovalo 3% akcija emitenta te nije moguće odrediti cijenu akcija na osnovu berzanskog trgovanja. Ostaje nominalna ili knjigovodstvena vrijednost koja je povoljnija za prodavca.