ZAGREB, Ukupan spoljni dug Hrvatske je na kraju prvog polugodišta iznosio 48,9 milijardi evra ili 113 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i na godišnjem nivou porastao je 5,4 odsto.
Prema najnovijim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), bruto spoljni dug je u junu zabilježio pad na mjesečnom nivou drugi mjesec zaredom, i to za 345 miliona evra, odnosno 0,7 odsto, prenio je Tportal.
Analitičari Rajfajzen banke Austria (RBA) upozoravaju da je ukupan spoljni dug i tokom drugog ovogodišnjeg tromjesečja nastavio s rastom na godišnjem nivou. Oni navode da stope godišnjeg rasta ukupnog spoljnog duga datiraju još od kraja 2013, s tek jednom izuzetkom u aprilu prošle godine. Tako je krajem juna, u odnosu na isti mjesec 2014, spoljni dug bio viši za 2,5 milijarde evra ili 5,4 odsto, dok je u odnosu na kraj prošle godine porastao za gotovo 2,3 milijarde evra ili 4,8 odsto.
Obaveze prema inostranim povjeriocima najviše su porasle u sektoru opšte države, čiji je spoljni dug krajem juna iznosio 16,3 milijarde evra, što je za 34,1 milion evra ili 0,2 odsto više u odnosu na maj, ali i 2,0 milijarde evra ili 14,1 odsto više nego u junu prošle godine.
“Tako je krajem juna država zauzela visoko drugo mjesto, s udjelom od 33,4 odsto, u ukupnom bruto inostranom dugu. Povećala je taj udio za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodni mjesec”, poručuju iz RBA.
Dodaju i kako je, šire gledano, ukupna bruto spoljna zaduženost javnog sektora dostigla 19,6 milijardi evra pa je krajem juna činila preko 40 odsto ukupnog bruto inostranog duga Hrvatske.
Spoljni dug privatnog sektora je, pak, krajem drugog tromjesečja iznosio 29,3 milijarde evra, što je 250 miliona evra ili 0,8 odsto niže u odnosu na maj.
Analitičari RBA navode da je u junu primjetan nastavak trenda razduživanja privatnog sektora prema inostranstvu i na godišnjem nivou, u odnosu na isti mjesec lani, spoljni dug privatnog sektora je niži 0,9 odsto, odnosno 281 milion evra, što je dominantno posljedica razduživanja finansijskog sektora. Tanjug