BANJALUKA – Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH prinudno je u prošloj godini naplatila 215 miliona KM, a ukupan dug za indirektne poreze na kraju 2023. je iznosio 450 miliona KM.
„Najviše duga prinudno je naplaćeno od poreskih obveznika „Magros-veletrgovina“ Sarajevo, RMU „Zenica“, RiTE „Ugljevik“, „Euro-asfalt“ Sarajevo“, rekao je za CAPITAL načelnik Odjeljenja za komunikacije i međunarodnu saradnju UIO Ratko Kovačević i dodao da oni trenutno nemaju dugovanja.
Kada je u pitanju ukupan dug poreskih obveznika, Kovačević kaže da je on na kraju prošle godine iznosio 450 miliona KM i da je u odnosu na godinu ranije povećan za oko 10 miliona.
Međutim, dodaje, realan dug po osnovu PDV-a prijava je daleko manji.
„Realni dug po osnovu PDV prijava na kraju 2023. godine iznosio je 339 miliona KM i predstavlja ono što su obveznici prijavili, a nisu uplatili, ili im je u kontrolama naknadno utvrđena obaveza po osnovu PDV-a koju još nisu platili. Dakle, to je realni dug, dok razlika između 450 miliona i 339 miliona, predstavlja dug po osnovu ’automatskog razreza’“, kazao je Kovačević.
Pojasnio je da u slučaju da neki obveznik ne preda PDV prijavu sistem ga automatski zaduži na bazi prosjeka ranijih uplata po osnovu obaveze PDV-a.
„Međutim, to se ne može smatrati realnim dugom, jer kad obveznik podnese PDV prijavu, taj dug po osnovu automatskog razreza se briše. Iz tog razloga možemo konstatovati da je realni dug po osnovu PDV-a na kraju 2023. godine manji za 1,3 odsto u odnosu na dug koji je evidentiran na kraju 2022. godine“, rekao je Kovačević.
Najveći dugovi su svakako oni od PDV-a i čine čak 94 odsto ukupnog duga za indirektne poreze.
„Na kraju 2023. godine, dug po osnovu PDV-a iznosi čini 94 odsto ukupnog duga po osnovu indirektnih poreza, dug po osnovu akcize čini oko 3,5 odsto, dok dug po osnovu carinskih dažbina predstavlja oko 2,5 odsto ukupnog duga“, kazao je Kovačević.
Na listi najvećih dužnika indirektnih poreza u BiH na kraju prošle godine bili su KJKP „Gras“ Sarajevo sa 25,9 miliona KM, Sarajevska pivara sa 21,1 miliona, „Bosmal“ Sarajevo 12,8 miliona, „Monter & Co“ Bijeljina sa 7,6 miliona KM i „Hisar trade“ Brčko distrikt sa sedam miliona KM duga.
CAPITAL: M. Lj.