VAŠINGTON, Američka vlada do sad nije preduzimala korake za povlačenje sporazuma o saradnji u oblasti civilne atomske energetike sa Rusijom iz američkog Kongresa, izjavio je zvanični predstavnik Stejt departmenta Robert Vud, prenjela je juče agencija Prajm – Tas iz Vašingtona.
Vud je, međutim, stavio do znanja da njegova zemlja razmatra moguće varijante razvoja događaja, nastalih poslje naglog zaoštravanja odnosa Moskve i Vašingtona, a nakon kratkotrajnog vojnog konflikta Rusije i Gruzije.
“Razmatramo niz poteza koje možemo učiniti” kao odgovor na “agresiju” Rusije protiv Gruzije, rekao je Vud.
U američkoj štampi su se pojavile špekulacije o tome u kojoj oblasti rusko-američkih odnosa bi mogle biti preduzete prve sankcije Vašingtona protiv Moskve.
Dnevnik američke poslovne elite “Vol strit džornala” piše da bi Bijela kuća mogla da odustane od pružanja podrške u Kongresu sporazumu s Moskvom o saradnji u oblasti mirnodopske atomske energetike koji je zvanično potpisan u maju ove godine.
Rusija se nadala da će taj sporazum omogućiti domaćim kompanijama veću zaradu prilikom izvoza obogaćenog urana u SAD, a sada je taj posao ugrožen, prenosi Prajm-Taš.
Moskovski poslovni radio “Busineš FM” je analizirao u kojoj mjeri je ta prijetnja realna. Sporazum potpisan u maju počeo bi da se realizuje tek od 2011. godine kada bi, kako je predviđeno, ruske kompanije mogle da isporuče u SAD 16,6 tona obogaćenog urana. Količina bi već 2013. trebalo da poraste na 485 tona.
Jednostavna računica pokazuje da bi se pri sadašnjim cijenama od približno 142 dolara za kilogram Rusija lišila, raskidanjem pomenutog sporazuma, prihoda od svega 2,4 miliona dolara u prvoj etapi realizacije tog posla.
Amerikanci bi, međutim, ostali bez stabilnog isporučioca tog goriva, ocijenio je zvaničnik ruskog Instituta za svjetsku privredu i međunarodne odnose Aleksandar Pikajev.
On je uvjeren da dvije strane neće ići na raskid odnosa u toj oblasti. “Amerikanci ne proizvode dovoljnu količinu uranskog goriva za svoje atomske elektrane, što znači da neće ostaviti svoje tržište bez tog energenta zbog svađe s Rusijom”, ocijenio je Pikajev.
Rusija će, prema riječima Pikajeva, dobiti polovinu američkog tržišta uranskog goriva za atomske centrale, a Amerikancima taj sporazum daje mogućnost za saradnju sa Moskvom u nizu važnih međunarodnih pitanja.
U ruskoj vladi takođe ne vide ozbiljnu prijetnju tom sporazumu. Zamjenik ruskog premijera Sergej Ivanov je još u junu izjavio da ne treba praviti tragediju od planova pojedinih kongresmena.
Američka vlada je, međutim, trenutno više koncentrisana na zaključenje sporazuma o saradnji u oblasti civilne atomske energetike sa Indijom nego sa Rusijom, izjavio je zvanični predstavnik Bijele kuće Toni Frato.
“Sada posvećujemo mnogo pažnje i vremena tome da taj sporazum bude realizovan”, rekao je on. “Što se tiče odnosa sa Rusijom, sada ih preispitujemo i o tome šta će oni predstavljati u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi ocijenjivaćemo u zavisnosti od izbora koji će učiniti Rusija”, ukazao je Frato i izrazio nadu da će “Rusija učiniti izbor koji će je vratiti pređašnjim naporima za integraciju u svjetsku ekonomsku zajednicu i Evropu”.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je takođe ukazala da njena zemlja “trenutno naša glavnu pažnju usmjerava na sporazum o saradnji s Indijom u oblasti civilne nuklearne energetike”.
“Nastojimo da odgovarajuće odluke budu donjete početkom septembra”, zaključila je Rajsova.
Ugrožen sporazum u oblasti civilne atomske energetike?
