BANJALUKA, Najznačajniji pozitivan trend u bankarskom sektoru RS od izbijanja svjetske krize 2008. godine je stalni rast depozita građana, čime se popravlja nekada izrazito nepovoljna struktura depozita, gdje su banke bile visoko zavisne od depozita matičnih banaka iz inostranstva i od depozita države.
Navedeno je to u najnovijoj analizi stanja u bankarskom sektoru koju je izradilo Udruženje ekonomista RS – SWOT.
Precizirali su da su tako i u toku prošle godine građani RS povećali svoje depozite kod banaka za dodatnih 263 miliona KM ili 11 odsto, čime je udio depozita građana u ukupnim depozitima povećan na 53 odsto, odnosno za tri odsto.
Nažalost, ekonomisti SWOT-a konstatuju da su samo građani bili ti koji su povećali svoje depozite, dok su Vlada i njene institucije, javna i privatna preduzeća, te bankarske institucije smanjili svoje depozite tako da je ukupni porast depozita iznosio oko 193 miliona KM ili četiri odsto.
S druge strane, analiza pokazuje da je u prošloj godini došlo do “mlakog” rasta kredita u bankarskom sistemu RS od 2,3 odsto, ali uz poboljšanje sektorske strukture kredita. Tako su krediti privatnim preduzećima i društvima porasli za četiri odsto, a građanima za šest odsto, dok su krediti Vladi i Vladinima institucijama, te javnim i državnim preduzećima smanjeni za dva, odnosno osam odsto.
Kada su u pitanju nekvalitetni krediti (NPL), oni su na kraju prošle godine iznosili 747,1 milion KM, što je povećanje za čak 10 odsto u odnosu na kraj prethodne godine. S tim u vezi, učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima na kraju 2015. godine je iznosilo 15,41 odsto, što je porast od 1,06 odsto u odnosu na kraj 2014. godine.
Generalno posmatrano, ekonomisti SWOT-a istakli su da su negativne tendencije u bankarskom sektoru RS iz 2014. godine, nažalost nastavljene i u toku 2015. i u prvoj polovini 2016. godine.
“Doduše, ne možemo reći da smo iznenađeni razvojem događaja budući da smo još prije nekoliko godina upozoravali da su ‘intervencije Investiciono-razvojne banke RS u dokapitalizacije privatnih bankarskih institucija vrlo upitan instrument za prevazilaženje problema i svakako da se postavlja pitanje podsticanja moralnog hazarda menadžmenta banaka, te nezavisnosti banaka koje primaju ovaj vid pomoći'”, navodi se u ovoj analizi.
Kada govore o negativnim tendencijama, prije svega misle na gašenje još jedne banke (Banke Srpske), pri čemu će, kako kažu, kao i u slučaju Bobar banke, deponenti ostati bez desetina miliona KM, što će se, pored direktnih finansijskih gubitaka za deponente (mahom javna preduzeća i institucije), negativno odraziti i na rejting Agencije za bankarstvo RS i uopšte na povjerenje javnosti u domet prudicione kontrole koju ova institucija sprovodi, a samim tim i na povjerenje u cijeli bankarski sektor.
“Moramo da naglasimo da kada se nekoliko godina zaredom ponavljaju slični problemi u bankarskom sektoru, onda se paljenje ‘žutog alarma’ javlja kao neophodnost. Da ne bude nejasnoća, ‘žuti alarm’, kako ga mi shvatamo, nije alarm za uzbunu i ne znači da je stanje u bankarskom sektoru kritično, te da ima mjesta bilo kakvoj panici, već sugeriše da je potrebna pojačana pažnja da stvari ne bi izmakle kontroli”, ističu ekonomisti SWOT-a.
Dodaju da, nakon što je 2014. godine bankarski sistem RS jedva uspio da izbjegne svojevrsnu recesiju u vidu smanjenja bilansnog nivoa i bilansne aktive, to mu 2015. godine nije pošlo za rukom. Tako je u 2015. godini prvi put nakon 2009. godine bankarski sektor zabilježio smanjenje bilansne aktive, doduše za neznatnih – 0,2 odsto, te u istom omjeru i smanjenje bilansnog nivoa.
O ozbiljnosti situacije ipak rječitije govori kretanje neto kapitala, koji se nakon smanjenja od oko šest odsto u 2014. godini, u 2015. godini smanjio za oko 16 odsto, spustivši se na taj način na nivo od 664 miliona KM.
Koeficijent adekvatnosti kapitala je na taj način pao na 14,23% i taj značajan pad u zadnje dvije godine svakako ne predstavlja dobru vijest za građane RS.
U analizi je zaključeno da je u prošloj godini bankarski sektor RS zabilježio gubitak od 79,1 milion KM, pri čemu je šest banaka poslovalo pozitivno i zajedno su ostvarile dobitak od 59,5 miliona KM, dok su tri banke zajedno ostvarile nevjerovatan gubitak od čak 138,6 miliona KM. Nezavisne novine