BANJALUKA/ SARAJEVO, Bh. građani prednjače u strahu za svoje poslove, a bili bi zadovoljni prosječnom platom od 1.300 KM i stranim poslodavcem.
Pokazuju ovo podaci regionalnog istraživanja nekoliko vodećih sajtova za oglašavanje poslova u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji.
Portal “Posao.ba” je za vrijeme trajanja regionalnih “Virtuelnih dana karijera i znanja”, od 16. do 23. oktobra, u saradnji sa portalima “MojPosao” iz Hrvatske, “Infostud” iz Srbije i “Vrabotuvanje” iz Makedonije, sproveo ovo istraživanje sa ciljem da se usporede sličnosti i razlike na tržištu rada ove četiri zemlje.
U istraživanju je učestvovalo više od 4.000 ispitanika, od kojih je iz BiH 37 odsto nezaposlenih, 56 odsto zaposlenih, a sedam odsto se još školuje.
“U narednih godinu dana 62 odsto građana BiH želi promijeniti posao. U regiji se najviše bojimo za svoje poslove, a Makedonci najmanje”, stoji u ovom istraživanju.
Nadalje se spominje da tek devet odsto ispitanika u BiH ne bi mijenjalo posao, a 29% promijenilo bi posao ako bi na to okolnostima bili prisiljeni.
“U BiH se 49 odsto ispitanika ne plaši za svoje radno mjesto, 26% ih je izrazilo bojazan, dok 25% bh. građana uopšte o tome ne razmišlja”, piše u istraživanju.
U Srbiji se 24 odsto ispitanika plaši za svoje radno mjesto, u Hrvatskoj njih 18%, dok za posao najmanje strahuju Makedonci, 16%.
Za čak 53 odsto ispitanika iz BiH idealan šef bi bio strani poslodavac, dok bi petina ispitanika radila za kompaniju u državnom vlasništvu, a 18 odsto radilo bi za sebe.
“Država kao poslodavac podjednako je popularna u sve četiri zemlje, a rad za domaćeg privatnog poslodavca podjednako je neprivlačan svima u regiji”, pokazalo je ovo istraživanje.
U vođstvu smo i kada je najduži staž u nezaposlenosti u pitanju.
“Čak 21 odsto ispitanika iz BiH je bilo nezaposleno više od pet godina, u stopu nas prati Srbija sa 20%, Makedonija ima 14%, dok je Hrvata sa ovim stažom tek sedam odsto”, stoji u istraživanju.
Od kada su nezaposleni, petina ispitanika se javila na prosječno 20 konkursa za posao, a njih 27 odsto javilo se na do deset konkursa.
Najmanjom platom bili bi zadovoljni Makedonci, dok bi najveće plate tražili Hrvati.
“Građani BiH bi bili zadovoljni prosječnom platom od 1.300 KM, Hrvati 2.600 KM, građani Srbije za 1.200 KM, dok je prosječna željena plata kod Makedonaca 1.130 KM”, podaci su istraživanja.
Zaposleni građani u BiH priželjkuju prosječnu platu od 1.570 KM, nezaposleni bi bili zadovoljni prosječnom od 1.150 KM, dok su ispitanici koji se još školuju idealnu prosječnu platu zamislili u iznosu od 1.330 KM.
Građani BiH se nadaju da će dobiti posao tri mjeseca nakon završetka školovanja, te većina ispitanika, njih 57 odsto, već ima jasnu predstavu o budućem zanimanju, a 52 odsto njih traži bilo kakav posao bio u struci ili ne.
Slavko Čamber, predsjednik Udruženja nezaposlenih Banjaluka, rekao je da je pozitivno da se ovakva istraživanja rade, te da je sigurno dobro sprovedeno ako u njemu stoji da građani BiH ne žele da rade kod privatnih poslodavaca.
Istakao je da, nažalost, želje nezaposlenih da im prosječne plate budu oko 1.150 KM nisu realne.
“Smatram da ljude treba platiti toliko, ali da u odnosu na privredu u BiH to nije realno”, zaključio je Čamber.
Goran Radivojac, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, nije mogao da prokomentariše rezultate istraživanja sa ekonomske strane.
“Mislim da treba da se obratite psihologu i da vam on obrazloži rezultate istraživanja, ovo nije pitanje za ekonomistu”, kazao je Radivojac za “Nezavisne”.
Posao čeka 400.000 ljudi
Na evidencijama zavoda i službi zapošljavanja BiH 30. septembra bilo je 403.355 lica, što je za za 3.493 lica ili 0,86 odsto manje u odnosu na prethodni mjesec, saopšteno je iz Agencije za rad i zapošljavanje BiH.
Od ukupnog broja lica koja traže zaposlenje 230.182 ili 57,07% su žene. Nezaposlenost se u Federaciji BiH smanjila za 1.657 lica (0,53%), u Republici Srpskoj za 1.704 (1,93%) i u Brčko distriktu za 132 lica (1,78%).
Među licima koja traže zaposlenje, nekvalifikovanih radnika je 111.440 ili 27,63%, polukvalifikovanih – niža stručna sprema 7.335 ili 1,82%, kvalifikovanih 127.811 ili 31,69%, a visokokvalifikovanih 1.591 ili 0,39%. Sa srednjom stručnom spremom posao traži 115.009 lica ili 28,51%, sa višom 6.321 ili 1,57%, a sa visokom stručnom spremom 33.848 ili 8,39%. Anja Matarugić/Nezavisne